We use cookies to provide some features and experiences in QOSHE

More information  .  Close
Aa Aa Aa
- A +

Haos

3 17 270
18.01.2019

Protesti u Beogradu 16. januara, foto: Oliver Bunic/AFP/Getty Images

Stanje u Srbiji može se opisati jednom rečju – haos! Uopšte ne dovodim u pitanje kvalifikaciju trenutnog sistema kao autokratskog ili diktatorskog, sa svim pratećim društvenim fenomenima, ali imam utisak da čak ni takav opis nije dovoljan da nam pojasni odsustvo svakog, pa i najmanjeg elementa uređenosti i predvidivosti života u ovoj državi, niti može da nam pruži razumevanje apsolutne dezorijentisanosti građana, bilo da ovu vlast obožavaju ili joj se žestoko protive. Sasvim dozvoljavam da je moj utisak subjektivan budući da nemam iskustvo življenja u istorijski poznatim i priznatim diktaturama, niti dovoljno teorijskog znanja o takvim devijantnim sistemima. Ovde mogu opisati upitanost svakog slobodnog građanina o tome u čemu smo se našli i kuda sve ovo vodi.

Ako društveni haos definišem kao odsustvo fokusa društvenih grupa ka nekakvom cilju, ili nepostojanje organizovanih procesa koji bi mogli identifikovati i izolovati devijacije, a zatim se usmeriti na njihovo rešavanje, onda bih razloge za neverovatnu veličinu entropije srpskog društva mogla pronaći na tri nivoa – na nivou vlasti, opozicije i građana.

Lično mi je bliska teza da ubijanje demokratije i državnih institucija vodi u haos svako savremeno društvo. Ne mogu se, međutim, zanemariti istorijska znanja o tome da su i monarhije i drugi modeli autokratske vladavine mogli uspostavljati utemeljen sistem. Ovde pod utemeljenošću ne podrazumevam vrednosne sudove o odnosu države i vladara prema stanovništvu, već isključivo stanje društva u kom svaki građanin razume ustrojstvo, ideološka opredeljenja i pravac poteza vlasti. U takvom sistemu, ma koliko „drakonski“ on bio, snalaze se i profiteri i ponizni ljubitelji autokrate, ali i oponenti kojima se pruža prilika da se jasno profilišu, organizuju i ciljaju konkretne zatrovane elemente. U vučićevskoj Srbiji nemamo čak ni takvu priliku. Fluidnost i ljigavost vlasti, koja je zasnovana na upravljačkoj (ne)sposobnosti gomile diletanata, mafijaškim inspiracijama, haotičnom krivudanju u ideološkom prostoru i međunarodnim odnosima, ne može biti iole stabilan oslonac za kakvo-takvo utemeljenje. Naš autokrata se prepušta narcisoidnom ubeđenju da ume sve, što u kombinaciji sa sistemskom korupcijom, kako samog vladara tako i njegovog okruženja, nužno podrazumeva da se usmerenja moraju menjati od danas do sutra, zavisno od trenutne lukrativne i svake druge prilike. Ne moramo ni naglašavati da se ovde radi o potpunom odsustvu politike, o političkoj pustoši koja se opire svrstavanju prema bilo kojoj tradicionalnoj klasifikaciji. Vlast zarad vlasti – antipolitika, što, po mom viđenju stvari, nužno vodi kreiranju haosa u društvu.

Ni opozicija nema uspeha u sopstvenom pronalaženju fokusa. Savez za Srbiju je skupina šarolikih stranaka o čijim........

© Peščanik