Taj čovek zaista namerava da vlada zauvek, čak i posle sebe.

NEDELJA

Za početak: dan je vedar. Nikakva meteorološka dramaturgija.

Što, naravno, ne treba olako tumačiti kao dobro izborno znamenje: po grdnom vremenu neki odustanu od glasanja zato što je vreme grdno, pa im se ne izlazi, a po lepom zato što je lepo, pa im se izlazi drugde.

Na izlet, npr. Do kraja dana ispostaviće se da organizovana ekskurzija i glasanje ne moraju nužno da se međusobno isključuju – ali dok ta spoznaja još nije pristigla, šetam do svog biračkog mesta i razmišljam: kako bi bilo živeti u zemlji gde po jednoj osunčanoj nedelji ljudi preture nekog vladaoca s trona olovkom.

Ovde više niko ne veruje da se scenario tako završava – ali tako mora da počne. U redu se čeka četrdesetak minuta; nada, doduše oprezna, sija iz mnogih očiju.

Podsmeh sa naslovne strane NIN-a

Razlika između oprezne nade i defetizma ilustruje mi se nešto kasnije, kad krenem do grada na drugarovu svirku: taksista se zanima kad li će prvi rezultati, iako kaže da nije glasao. Ne mogu a da ne pitam što ga to onda zanima.

Sledi jedan od onih razgovora u kojima iznova shvataš: kandidat ili lista koja bi mobilisala ove ljude postoji samo u (njihovoj) teoriji, tek da........

© Danas