Ima onaj vic kad čovek poseduje dva konja, pa ne može da ih razlikuje. Komšija ga savetuje da jednom poseče uši i rep, ali se konji noću pokoškaju pa i drugome budu odgrizene uši i rep.
Komšija opet priskoči u pomoć: „Komšo, jeste ih teško razlikovati, ali meni se čini da je ovaj crni konj malo viši od ovog belog.“
Ovih dana među udarnim iglama SNS i njihovim medijskim kopljanicima traje audicija za zbunjenog posednika konja.
Naime, u nemačkoj pokrajini Tiringiji, gde se spremaju lokalni, evropski i pokrajinski izbori, grupa univerziteta pozvala je studente da prijave prebivalište onde gde žive i studiraju, kako bi mogli da glasaju na izborima. Stvar je potekla na čuvenom Univerzitetu Bauhaus u Vajmaru.
Neki profesori se nisu libili da kažu zašto – cilj je „odbrana demokratije“, to jest da desničarska Alternativa za Nemačku dobije što manji procenat glasova u toj pokrajini na istoku Nemačke u kojoj je neobično jaka.
Univerziteti čak plaćaju „bonus za obrazovanje“ od stotinak do tristotinak evra onima koji promene prebivalište.
U isto vreme smo gledali eksperimentalnu reportažu N1 o poludnevnoj ekskurziji grupe građana iz Male Krsne do Voždovca.
Nesretni ljudi, malo uterani korbačem, malo privučeni kojim dinarom, odvezeni su da postanu instant-Beograđani kako bi glasali na izborima u glavnom gradu.
Takav je svet
Vama se može činiti da je crni konj ipak malo viši od belog.
To jest, da nije isto pozivati studente da se – ako hoće – prijave na stvarnoj adresi onde gde stvarno studiraju kako bi glasali za koga god hoće, i terati ljude da se – iako neće – prijave na fiktivnoj adresi onde gde niti žive niti su ikad živeli kako bi glasali za samo jednu partiju.
Ali, to je zato što nemate smisao da u različitom uočite isto niti da glumite daltonistu, ne razlikujući crnog od belog konja.
Ministar Goran Vesić, recimo, tome je mnogo vičniji od vas i mene.
Komentarišući vest iz Tiringije, on je pozvao „Kurtijeve lobiste“ iz Nemačke da tamo „podnesu rezoluciju Evropskom parlamentu i traže međunarodnu istragu“ kad su već u Srbiji to tražili „bez ijednog dokaza“.
Gde se treba napraviti blesav, onde ne sme da izostane dojučerašnja formalna Vesićeva šefica u Vladi Ana Brnabić, koja je pozvala da se CRTA vrati u Bundestag, da tamo malo njih iskritikuje.
U pomoć priskače Informer pamfletom gde već u naslovu piše da je „raskrinkano licemerje“ opozicije u Srbiji, „albanskih lobista“ i „tajkunskih medija“ koji izmišljaju izborne migracije u Srbije, a sada „ćute na dešavanja u Nemačkoj“!
Za umetnički dojam zadužen je bio „Alo“: „Germanski hor u terci peva Đilasove pesmice o izmišljenoj krađi izbora, bez ikakvih dokaza.
A u isto vreme u svom dvorištu organizuje, i to javno, veliku migraciju glasača ne bi li porazili stranku koja im ne odgovara.“
Troskokom u pomoć priskače i ruski propagandni kanal RT koji se u naslovu pita „Šta će reći Srbija protiv nasilja?“
Kao da se Tiringija prijavila da postane autonomna pokrajina Srbije pa sad o tome politički faktori treba da imaju mišljenje.
Do sada je čitalac shvatio – crni i beli konj u dlaku su isti, osim ako se zna da ovaj beli i ne postoji, to jest da preseljenja birača u Srbiji nije ni bilo.
Ono jeste, akcija tirinških univerziteta je detinjasta i kontraproduktivna jer dosipa vodu u talas na kojem Alternativa za Nemačku (AfD) jaše – svi su protiv nas, to jest protiv naroda, a posebno otuđene elite. Ako poneki student i promeni prebivalište – što je sasvim legalno i logično – to na izbore neće previše uticati.
Kuc, kuc, Gestapo
U prilog razlikovanju crnog i belog konja valja reći da u Nemačkoj izbore sprovode volonteri, a ne partijski delegirani „birački odbori“.
Dalje, u Nemačkoj se biračka mesta zatvaraju u 18:00, a već u 18:05 javni servis objavljuje projekcije na osnovu izlaznih anketa (koje uvek budu u dlaku tačne), pa već malo kasnije šefovi stranaka koje su ušle u parlament sede u TV studiju, čestitaju jedni drugima i sami sebi, i pričaju o politici – bez ijedne jedine primedbe na to da je neko „krao“ glasove, „dovozio“ birače ili sa spiskovima zalazio u stambene četvrti.
U Srbiji pak novinari dežuraju u „izbornim štabovima“ partija i čeka se da Vučić u neka doba „saopšti“ rezultate dok Republička izborna komisija spava, dovode se trubači i dobošari, i još iste noći se skupljaju dokazi izborne prevare, onda se to bistri nedeljama i mesecima, do sledećih izbora koji su samo nastavak prethodnih.
Taman je tolika razlika i između slučaja Vajmara i Male Krsne.
Komšija bi mogao i da preformuliše: „Komšo, jeste ih teško razlikovati, ali meni se čini da je ovaj crni konj malo viši od belog magarca.“
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
Ime *
Komentar
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Gideon Levy
Belen Fernandez
Rami G Khouri
Mort Laitner
Rachel Marsden
Bradley Blankenship
Tarik Cyril Amar
Michael Kwet
visit website
