Uspostavljen 1998. u formatu godišnjeg sastanka lidera dve globalne ekonomske i političke sile, samit Kina-Evropska unija (EU) održan je ove godine 23. put, u Pekingu. Tokom pandemije COVID-19, lideri Kine i EU razgovarali su u više navrata posredstvom video-veza, ali ove godine pred njima su se našli veliki globalni izazovi međusobne ekonomske saradnje.
Najpre, u međuvremenu se dogodila velika promena, budući da je kineska automobilska industrija načinila ogroman proboj. Kina je postala globalni lider u proizvodnji elektromobila – čak sedam kineskih državnih i privatnih kompanija nalazi se trenutno među 20 najvećih proizvođača automobila u svetu – mereno prema prihodima u ovoj godini, na tržištu čija je vrednost 2021. iznosila 2,73 biliona dolara.
Ali, ni uzlet kineske automobilske industrije u sam svetski vrh nije sve što bi EU trebalo da zanima. Ona nastavlja samoubilačku akciju i na Dalekom istoku.
Tokom prošle godine, naime, bilateralna trgovina Kine i EU porasla je za čak 23%. Ostvarena je vrednost međusobne razmene od rekordnih 857 milijardi dolara. Izvoz zemalja EU u Kinu porastao je 3,1% – na 230 milijardi, dok je uvoz iz Kine povećan čak 32% – na 626 miliajrdi.
To znači da je EU u trgovini sa Kinom lane ostvarila deficit od skoro 400 milijardi dolara. Ove informacije ne potiču iz kineskih, već iz zapadnih izvora. U takvoj novonastaloj situaciji – dakle, sa debelim deficitom u trgovini sa Pekingom i kineskim elektromobilima, znatno konkurentnijim od zapadnih takmaca – Brisel je prošle nedelje u Pekingu insistirao na uvođenju sankcija Rusiji.
Nemoguće je logički objasniti situaciju u kojoj EU – koju ipak pojmovno ne treba mešati sa Evropom – puca u vlastitu ekonomsku nogu, sledeći ideološke matrice nametnute iz Vašingtona. Brisel u svetu samoubilački nastavlja da nastupa za račun Vašingtona – o svom trošku. „Evropljani” ne samo da su se odrekli komercijalno isplativih ruskih energenata – već su spremni da uđu u klinč sa Kinom zbog rata u Ukrajini, kako bi udovoljili prekoatlantskom sizerenu.
Za razliku od EU koja je s proleća 2019. odnose sa Pekingom promenila iz partnerskog u odnose sa ekonomskim konkurentom i sistemskim rivalom – stav Kine je ostao nepromenjen. Kina EU posmatra kroz prizmu sveobuhvatnog strategijskog partnerstva, poštujući značaj i ulogu koju je Evropa imala i ima.
Kina je samitom u Pekingu svetu poručila da – uprkos razlikama koje Brisel sada pokušava da produbi – odnosi dve globalne ekonomske sile imaju veliki potencijal za širenje saradnje u obostranom interesu. Kina je poručila da pored trgovine, investicija i kadrovske razmene, takva saradnja uključuje zajednički rad na prevazilaženju globalnih izazova kao što su klimatske promene, globalno ekonomsko usporavanje i nuklearno širenje.
Kina je nedavno omogućila bezvizni režim za državljane pet zemalja EU (Francuske, Nemačke, Italije, Holandije i Španije). To je predstavila kao korak u cilju pojednostavljenja i poboljšanja saradnje, očekujući da EU na ovaj gest uzvrati merama za olakšavanje putovanja kineskim turistima i poslovnim ljudima.
Ali, čak i kada je bila primorana da odgovara na stavove EU u vezi sa situacijom u Ukrajini – Kina je očekivala da EU nepristrasno uvaži dosledni kineski stav o tom pitanju, umesto što insistira na sankcijama i blokovskoj podeli sveta, dok njene kompanije, paradoksalno, pokušavaju da povećaju svoje prisustvo i poslove u Kini.
Formalno, EU tvrdi da ne nastoji da se odvoji od Kine. Ipak, sama retorika „smanjivanja rizika” pogoršava veze Kine i EU – konstatovali su tokom samita kineski mediji, podsećajući da je jedan od uzroka astronomskog trgovinskog deficita EU u trgovini sa Kinom proizvodnja evropskih kompanija u samoj Kini, koje svoje proizvode izvoze iz Kine u EU.
To znači, posmatrano iz Pekinga, da bi EU takvu situaciju mogla da promeni prihvatanjem većeg broja kineskih investitora i ukidanjem sve brojnijih mera koje diskriminišu kineske investitore, te povlačenjem drugih restriktivnih mera.
Na koncu, opet posmatrano iz Pekinga, lideri EU bi trebalo da shvate da su kineske kompanije – suprotno medijskoj percepciji Zapada – postale vrlo snažni konkurenti.
Kina ne smatra da je postala „rival” EU na polju proizvodnje elektromobila ili solarnih panela, nakon što je preuzela lidersku poziciju u svetu, već da razvoj tog dela kineske industrije otvara vrata saradnji dve strane u okviru ambicioznog „Zelenog dogovora” EU. To je, na koncu, pitanje filosofije života, ne samo tržišnih strategija. Podizanje barijera i međusobno udaljavanje partnera Kina ne vidi kao zalog za bolju budućnost.
Za Peking je posebno neprihvatljivo uvođenje konflikta u Ukrajini u dijalog sa EU u kontekstu zauzimanja jedne od strana. Kina smatra da je dokumentom „Stav Kine o političkom rešavanju ukrajinske krize” istaknuta posvećenost Kine principima poštovanja suvereniteta, odbacivanja ideologija Hladnog rata, rešavanja humanitarnih kriza i protivljenja jednostranim sankcijama, te da je Kina, kako je isticano u samoj kineskoj štampi, dosledno posvećena rešavanju ukrajinske krize.
Stoga je za Peking – pre, za vreme prošlonedeljnog samita i nakon njega – ostalo neprihvatljivo da EU Rusiju smatra ključnim faktorom prilikom procene odnosa Kine i EU i oblikovanja svoje percepcije Kine.
Uloga i stav Kine u ukrajinskoj krizi su jasni i nemaju veze sa partnerskim odnosima Kine sa EU: Kina nije direktna učesnica u krizi, ali – kao i mnogi drugi – snosi uticaje efekata prelivanja ovog geopolitičkog sukoba na globalne političke i ekonomske frontove. Kina zahteva dijalog i angažman sa svim uključenim stranama – uključujući EU, Rusiju i Ukrajinu – kako bi usmerila sadašnju situaciju ka prekidu vatre, okončanju neprijateljstava i postizanju političkog rešenja.
Međutim, EU, u skladu sa politikom Vašingtona, nastavlja da intenzivira jednostrane sankcije Rusiji. Kineska štampa ističe da ti pritisci idu toliko daleko, da koriste eksteritorijalnu jurisdikciju i diplomatske pritiske kako bi primorali nezapadne zemlje da zauzmu stranu, što bi dovelo do prekida normalnih ekonomskih veza sa Rusijom, a to Pekingu ne pada na pamet.
Kina ističe da je najveći ekonomski i trgovinski partner Rusije i najveći svetski proizvodni i izvozni centar. Peking očigledno neće dozvoliti sebi, shodno svom značaju i ulozi u svetu, da postane centralna tačka napora EU da nastavi pritiske na Rusiju.
U tom ključu treba čitati prethodni samit Kina-EU. Vreme je na strani Kine, ostaje samo pitanje kada će se Evropa, spram EU, probuditi iz vlastite ideološke anestezije i zauzeti ulogu koja joj u svetu zaista pripada: ulogu ravnopravnog, umesto potčinjenog partnera.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: RT Balkan
Naslovna fotografija: Yao Dawei/XinHua
BONUS VIDEO:
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Gideon Levy
Belen Fernandez
Rami G Khouri
Mort Laitner
Rachel Marsden
Bradley Blankenship
Tarik Cyril Amar
Michael Kwet
visit website
