Kada je u avgustu 2022. godine Nensi Pelosi organizovala službenu posetu Tajpeju, zamalo je izbio rat između SAD i Kine. Izvesno je da se predsedavajuća američkog Kongresa tada u predsedničkoj palati na Tajvanu srela sa vodećim ljudima kompanija TMSC i Pegatron.
Američki „sankcioni zid” koji se uspostavljao oko Kine podrazumevao je i zabrane ili restrikcije tehnološke razmene, a to se posebno odnosilo na poluprovodnike. Tajvanske kompanije pokrivaju preko 50% svetskog tržišta u proizvodnji ovih komponenti.
Međutim, ostalo je neizvesno koliko se poseta organizovala zbog američkih strateških ciljeva, a koliko je to bila inicijativa Pelosijeve. Da je do ispunjavanja strateških ciljeva – mogli su vlasnici i menadžeri tajvanskih kompanija doputovati u Vašington. Ionako im to ne bi bio prvi put.
Ali, šta ako je ovo ipak bila inicijativa Pelosijeve? Da li je motiv bio privatne prirode ili povezan sa nacionalnim interesima?
Bivša „šefica” Demokratske stranke se posle dve decenije obavljanja te funkcije povukla nakon što je njena partija izgubila većinu u Predstavničkom domu, ali su iza nje ostale brojne afere. Između ostalih, i afere povezane sa berzanskim ulaganjima njenog supruga u kompanije čije su deonice uglavnom vrtoglavo rasle. Kako je znao gde da ulaže? Koliko je to povezano sa saznanjima i odlukama supruge? Da li je bilo trgovine uticajem i zloupotrebe funkcije?
Pelosijeva je zvanično od 2008. do 2022. godine povećala svoje lično bogatstvo za 140 miliona dolara. Brojka deluje još impresivnije ako se uzme u obzir da je to lično bogatstvo 2008. godine iznosilo samo 30 miliona dolara.
I ona tu nije jedina. Neki kongresmeni i senatori se obogate dok su na funkciji, neki nakon isteka mandata. Visoke tantijeme i razne povlastice ih svakako čekaju u upravnim i savetodavnim odborima multinacionalnih kompanija. Zato što su sposobni i uspešni menadžeri ili eksperti? Ne, već zato što su za te iste korporacije radili tokom svog mandata, pa im se onda honorari isplaćuju naknadno.
Američki politički sistem se, upozorava Džefri Saks, pretvorio u plutokratiju. Nakon poslednjih izbora ogorčeno je napisao:
„Šteta za američki narod što umišlja da je upravo izabrao novi Kongres. Na formalan način, naravno da jesu. Javnost je glasala. Ali na suštinski način, nije tačno da su oni izabrali svoju vladu. Ovo su bili izbori milijardera – milijardera obe stranke. I dok milijarderi Republikanske i Demokratske partije imaju neke razlike, ono što ih ujedinjuje mnogo je jače od onoga što ih deli, osim nekoliko izuzetaka. Zaista, mnogi od najbogatijih pojedinačnih i korporativnih donatora daju obema stranama. Polarizacija levo-desno o kojoj se mnogo govori nije uopšte polarizacija. Politički sistem je zapravo relativno ujedinjen i veoma efikasno radi za najbogatije među bogatima.”
Istina, slično je bilo i ranije. No, nekako se uvijalo u razne oblande o lobiranju, donatorima, regulisanju procesa zarad sprečavanja zloupotreba, pa se to i manje videlo. Protokom vremena suština je postajala sve jasnija. A suština je da za prosečnu kampanju kandidatu trebaju milioni dolara i žestoka medijska podrška. Sponzori koji obezbeđuju i jedno i drugo, podrazumeva se, ne čine to zbog altruizma, već zato što žele da utiču na donošenje zakona još dok su predlozi na „prvom čitanju”, daleko od plenarne sesije i rasprava u javnosti.
Kongresmeni i senatori tako postaju zastupnici korporacijskih interesa i pre nego što su izabrani, još dok je kampanja u toku. Potpuno je apsurdno, a o čemu piše Saks, da postoje i slučajevi kada jedan donator finasnira oba kandidata na izborima (pošto se po izbornoj jedinici u SAD obično pojavljuju dva kandidata). On još ovu matricu naziva „faustovskom pogodbom”. „Možete osvojiti vlast, ali izgubiti svoju političku dušu.” Gde je tu svrha izbora? Naravno, interesi građana koji su glasali u najboljem slučaju ostaju na drugom mestu, a nekada ih uopšte i nema.
Od proleća 2022. godine i eskalacije ukrajinske krize objavljeno je više stotina tekstova i postova o „istočnim despotijama” koje „plivaju u korupciji” i zapadnim demokratijama koje se zasnivaju na pravima i slobodama. Sa zaključkom da će demokratije ipak na kraju izaći jače iz ove krize i savladati sve prepreke koje donosi aktuelni trenutak u međunarodnim odnosima. Toliko upadljivo se ovakav diskurs širi, da se još može i pomisliti kako se radi o kakvoj organizovanoj operaciji.
Elem, „istočne despotije” će, kako je to i jedino logično, propasti, uprkos tekućim pobedama, bilo političkim ili vojnim. Uzrok propasti je „nedostatak demokratije”, podrazumeva se i prava i sloboda pojedinaca, kao i korupcija zahvaljujući kojoj se odvija prekomerno bogaćenje uskog kruga ljudi.
Korupcije je uvek bilo i uvek će je biti. Isto kao što je uvek bilo i uvek će biti da se oni „najbliži kazanu” najviše i omaste. Ko odlučuje o raspodeli sredstava ili određuje legislativne okvire u mogućnosti je da se pobrine i o korporacijskim interesima.
Međutim, ono što je apsolutno pogrešno, jeste da se taj fenomen vezuje samo za nezapadni deo sveta. Na političkom Zapadu sve je otišlo toliko daleko da više ništa nije izvesno. Čak ni putovanje Nensi Pelosi na Tajvan koje je moglo rezultirati Trećim svetskim ratom. Jer, ko zna, možda je baš tih dana neko investirao u deonice proizvođača poluprovodnika?
Plutokratija je „pojela” demokratiju. Sa njom i prava i slobode. Ostale su samo priče o demokratiji, pravima i slobodama, a koje će mediji besomučno ponavljati. Isti oni mediji čiji su vlasnici korporacije koje finansiraju predizborne kampanje kandidata za Kongres i Senat.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor Sputnjik
Naslovna fotografija: Drew Angerer/Getty Images
BONUS VIDEO:
Plutokratija je „pojela” demokratiju
9
1
20.11.2023
Kada je u avgustu 2022. godine Nensi Pelosi organizovala službenu posetu Tajpeju, zamalo je izbio rat između SAD i Kine. Izvesno je da se predsedavajuća američkog Kongresa tada u predsedničkoj palati na Tajvanu srela sa vodećim ljudima kompanija TMSC i Pegatron.
Američki „sankcioni zid” koji se uspostavljao oko Kine podrazumevao je i zabrane ili restrikcije tehnološke razmene, a to se posebno odnosilo na poluprovodnike. Tajvanske kompanije pokrivaju preko 50% svetskog tržišta u proizvodnji ovih komponenti.
Međutim, ostalo je neizvesno koliko se poseta organizovala zbog američkih strateških ciljeva, a koliko je to bila inicijativa Pelosijeve. Da je do ispunjavanja strateških ciljeva – mogli su vlasnici i menadžeri tajvanskih kompanija doputovati u Vašington. Ionako im to ne bi bio prvi put.
Ali, šta ako je ovo ipak bila inicijativa Pelosijeve? Da li je motiv bio privatne prirode ili povezan sa nacionalnim interesima?
Bivša „šefica” Demokratske stranke se posle dve decenije obavljanja te funkcije povukla nakon što je njena partija izgubila većinu u Predstavničkom domu, ali su iza nje ostale brojne afere. Između ostalih, i afere povezane sa berzanskim ulaganjima njenog supruga u kompanije čije su deonice uglavnom vrtoglavo rasle. Kako je znao gde da ulaže? Koliko je to povezano sa saznanjima i odlukama supruge? Da li je bilo trgovine uticajem i zloupotrebe funkcije?
Pelosijeva je zvanično od 2008. do 2022. godine........
© Нови Стандард
visit website
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Gideon Levy
Belen Fernandez
Rami G Khouri
Mort Laitner
Donald Low
Ali Fathollah-Nejad
Nikkei Editorial
Michael Kwet
