Rusija nastavlja sa radom na gradnji dva nova transportna koridora koji povezuju Aziju i Evropu, nastojeći da oslabi pritisak sankcija uvedenih zbog rata u Ukrajini, istovremeno dok bliskoistočni metež ometa globalnu trgovinu.
Pomorska i železnička mreža preko Irana i arktičkog pomorskog prolaza može da osnaži moskovsko okretanje azijskim ekonomskim silama Kini i Indiji i da je dodatno udalji od Evrope. One imaju potencijal da ukrcaju Rusiju u središte velikog dela međunarodne trgovine, uprkos tome što SAD i njeni saveznici pokušavaju da izoluju predsednika Vladimira Putina zbog rata.
Ove nove rute mogu da skrate vreme prevoza za 30-50% u odnosu na putovanje preko Sueckog kanala, te da se izbegnu bezbednosni problemi koje nosi putovanje Crvenim morem, pošto hutski pobunjenici napadaju međunarodni transport zbog izraelskog ratovanja protiv Hamasa u Gazi. Iranski raketni napadi i napadi dronovima protiv Izraela doprineli su ovim regionalnim previranjima.
Investicije u železničke i pomorske pravde će omogućiti brže putovanje ruske trgovinske rute prema Aziji.
I dok SAD i njihovi zapadni saveznici izbegavaju rute iza kojih stoji Rusija uprkos mogućnosti uštede, velike azijske i zalivske ekonomije su pokazale interesovanje. Ipak, i dalje preostaju poteškoće.
Zastarela iranska infrastruktura otežava razvoj Međunarodnog severo-južnog transportnog koridora koji povezuje Indiju sa evropskim delom Rusije. Čak iako ubrzanje klimatskih promena topi arktički led i čini izvodljivije kretanje Severnom pomorskom rutom (skraćeno SPR), i dalje postoje velike logističke poteškoće duž udaljene ruske obale.
Rusija se sprema da investira više od 25 milijardi dolara kako bi unapredila rutu preko Irana i poboljšala postrojenja duž ruske arktičke obale, uključujući flotu ledolomaca domaće proizvodnje. Ona takođe planira da patrolira duž SPR uz pomoć mreže baza dronova, izveštava list Izvestija, pozivajući se na anonimnog zvaničnika Ministarstva odbrane.
Rusija je odobrila zajam u vrednosti od 1,3 milijardo evra (1,4 milijarde dolara) Iranu prošlog maja kako bi bila sagrađena ključna železnička veza koja nedostaje, a koja će se protezati 162 kilometra kako bi povezala gradove Rašt na obali Kaspijskog jezera i Astaru na granici sa Azerbejdžanom. Jednom kada ova železnica bude završena to će omogućiti transportni saobraćaj između Sankt Peterburga i Bandar Abasa, glavne iranske izvozne ruke na Persijskom zalivu.
„Njena gradnja će nam omogućiti da ostvarimo direktni neprekinuti železnički transport duž cele Severno-južne rute”, rekao je Vladimir Putin tokom videokonferencije sa iranskim kolegom Ebrahimom Raisijem. „To će pomoći da se znatno diverzifikuju globalni transportni tokovi”.
Transportni kapacitet duž severno-južne rute, koja obuhvata i dužu železničku vezu preko Srednje Azije i Transkaspijsku pomorsku mrežu, mogao bi da se poveća za 85%, na 35 miliona tona do 2030. godine, prema navodima Evroazijske razvojne banke. Ona će povezati Rusiju sa Iranom i Indijom, a potencijalno i sa ostatkom Južne Azije, priobaljem Persijskog zaliva i Afrikom. Prošlog avgusta, Rusija je poslala prvi transportni voz u Saudijsku Arabiju.
„Ukoliko drugi pravci budu ometani, ovaj će nastaviti da funkcioniše zato što je otporan na sankcije”, kaže Nikota Smagin, analitičar u Ruskom savetu za međunarodne odnose koji je osnovao Kremlj. „To je ključna zamisao”.
Podstaknuta ruskom prodajom nafte i kupovinom elektronike, industrijske opreme i automobila, trgovina sa Kinom je dosegla rekordnih 240 milijardi dolara 2023. godine – što je više nego dvostruko uvećanje u odnosu na 108 milijardi dolara, koliko je iznosila 2020. godine. Trgovina sa Indijom porasla je skoro na 64 milijarde dolara prošle godine, u odnosu na 10 milijardi tri godine ranije, pošto je indijska kupovina ruske nafte naglo skočila od početka rata u Ukrajini.
Rastuća ruska trgovina sa Kinom već je podstakla Kremlj da potroši milijarde dolara kako bi unapredio svoju ogromnu istočnu železnicu proširenjem kapaciteta Transsibirske i Bajkalsko-amurske železničke linije do 2030. godine.
Trgovinski bum susedne Turske sa Rusijom, međutim, splašnjava pošto SAD i EU deluju protiv tzv. trgovine dobrima dvostruke namene koja Kremlju obezbeđuju prekopotrebna sredstva za vojnu ofanzivu u Ukrajini. Preliminarni podaci turskog Ministarstva trgovine, objavljeni početkom ovog meseca, pokazuju da je izvoz u Rusiju opao za trećinu u prvom tromesečju u odnosu na prošlogodišnji nivo.
Razvoj Severne pomorske rute usporavale su zapadne kaznene mere zbog invazije na Ukrajinu, koje su zaustavile ruske planove da izvozi prirodni gas u tečnom obliku iz terminala Arktik El-En-Ge dva (LNG 2) u Aziju pošto su ključni strani investitori zamrzli svoje učešće u ovom projektu. Sankcije su, takođe, poništile ugovore prema kojima je postrojenje trebalo da dobije ledolomce nužne za plovidbu ledenim vodama.
Kineska pomorsko transportna kompanija Kosko prestala je da plovi ovom rutom od 2022. godine, iako put od Dalijana u Kini do Roterdama u Holandiji duž SPR traje oko 33 dana, u odnosu na 48 dana preko Sueckog kanala. Sav tranzit između Azije, Severne Amerike i Evrope kroz arktički pojas, koji je 2021. obuhvatao 40% obima pomorskog prevoza, prekinut je zbog zabrinutosti da može potpasti pod udar sankcija.
To se dešava uprkos neprekinutim napadima koje od kraja prošle godine izvode jemenske snage hutskih militanata, koji imaju iransku podršku u i oko Crvenog mora, što prisiljava zapadne transportne kompanije da zaobilaze Suecki kanal i prevoz obavljaju dužom rutom oko juga Afrike.
„Međunarodni transport duž SPR smatra se rizičnim zbog promenjene geopolitičke situacije”, kaže Mihail Grigorijev, stručnjak sa Arktik koji je suvlasnik i direktor konsultantske kompanije Gekon.
Ipak, lučki operater De-Pe Vorld (DP World) iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u oktobru je potpisao ugovor sa ruskom državnom kompanijom Rosatom za razvoj kontejnerskog transporta duž rute između Vladivostoka i Murmanska.
Putin je u januaru prisustvovao ceremoniji polaganja kobilice za peti od sedam ledolomaca na nuklearni pogon koje Rusija gradi za upotrebu na Severnoj pomorskoj ruti, nazvavši flotu „ogromnom konkurentskom prednošću” za zemlju.
Na porinjanju druga dva broda novembra 2022. godine, Putin je rekao da će brodovi „pomoći Rusiji da u većoj meri iskoristi svoj izvozni potencijal i uspostavi logističke veze, uključujući i one sa Jugoistočnom Azijom”.
U međuvremenu, Indija investira u Čabahar – jednu iransku luku koja ima neposredan izlaz na Indijski okean – nakon što je dobila izuzeće od američkih sankcija.
Železnička veza preko Irana, koju podstiče Rusija, otvara put u Srednju Aziju, uključujući – što je ključno – i Avganistan, i „nudi skraćenje putovanja prema Evropi”, kaže Vaišali Basu Šarma, nekadašnja savetnica u indijskom Sekretarijatu saveta za nacionalnu bezbednost (National Security Council Secretariat). Ona ističe da su se „ekonomije u razvoju konačno oslobodile hegemonije koje su stvorile razvijene zemlje”.
Autor teksta za „Blumberg” je Henri Mejer (Henry Meyer).
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: Bloomberg.com
Prevod: Miloš Milojević/Novi Standard
Naslovna fotografija: Maksim Blinov/SPTNK/AP Photo
BONUS VIDEO:
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Gideon Levy
Belen Fernandez
Mort Laitner
Rami G Khouri
Ali Fathollah-Nejad
Nikkei Editorial
visit website
