Bliži se kraju lagodniji ruski položaj u Ukrajinskom ratu koji je potrajao poslednjih nekoliko meseci pošto je Bajdenova administracija, konačno, ostvarila uspeh u američkom Kongresu u vezi sa predlogom zakona o pomoći Ukrajini koji je dugo bio u zastoju. Pomoć je izglasana u Predstavničkom domu u subotu i njome je opredeljeno 60,8 milijardi dolara za pomoć Ukrajini.
Potvrda ovog predloga zakona u Senatu očekuje se već u utorak [U utorak uveče, Senat je sa većinom od 79 prema 18 usvojio četiri zakonska predloga, među njima i pomoć Ukrajini, Rojters, prim. prev]. Predsednik Bajden je obećao: „Smesta ću potpisati ovaj zakon kako bih poslao signal celom svetu: podržavamo naše prijatelje i nećemo dozvoliti Iranu ili Rusiji da uspeju u svojim naumima”.
I zaista, SAD povisuju uloge kako bi osujetilo ono što deluje da su ruski planovi za potpunu vojnu pobedu u Ukrajini tokom ove godine. Nije iznenađujuće da se presabiraju i američki transatlatski saveznici, što je poruka upućena sa virtuelnog sastanka Saveta NATO-Ukrajina na nivou savezničkih ministara odbrane kojim je u subotu u Briselu predsedavao generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
Osećaj olakšanja u Kijevu je opipljiv, gde je predsednik Vladimir Zelenski rekao En-Bi-Siju: „Mislim da će podrška zaista osnažiti oružane snage Ukrajine i imaćemo šansu za pobedu”. Rekao je takođe i da američki zakonodavci nastoje da „održe tok istorije na pravom putu”.
S druge strane, reakcija ruskog ministarstva spoljnih poslova je bila poprilično polemična, pošto je Moskva očekivala ovakav razvoj događaja. Izgleda da ono što najviše uznemiruje Moskvu u američkom zakonu o vojnoj pomoći jeste pristup koji zagovara konfiskovanje zamrznutih ruskih sredstava u korist Ukrajine, što je – kako je istakao portparol Kremlja Dmitrij Peskov – „suštinski uništenje samih osnova ekonomskog sistema. Ovo je zadiranje u državnu imovinu, državna dobra i privatnu imovinu. Ni na koji način ovo ne bi smelo biti sagledano kao legalni čin, pošto je nezakonito. I u skladu sa time biće meta našeg uzvratnog delovanja i pravnih postupaka”.
Moskva možda naslućuje da je američka namera da:
Suvišno je govoriti da je Moskva u pravu kada procenjuje da je u dugoročnoj perspektivi Akt o miru kroz snagu za 21. vek (21st Century Peace through Strength Act), koji je takođe usvojio američki Predstavnički dom uz dvostranačku većinu od 360 prema 58 glasova u subotu, a kojim se američka izvršna vlast oponomućuje da zapleni i prenese zamrznuta ruska sredstva pohranjena u SAD Ukrajini prožet posledicama mnogo razornijim nego što je 60 milijardi dolara vredna finansijska pomoć Ukrajini. Zanimljivo je da se one uzajamno dopunjuju.
Ne bi trebalo grešiti u vezi sa dvostranačkim konsenzusom o ovoj temi u Kongresu. To je važno znati pošto se Donald Tramp postavio dvosmisleno i odlučio da podrži predlog zakona o pomoći Ukrajini. Sastanak između Trampa i predsedavajućeg Predstavničkog doma iz Republikanske stranke Majkom Džonsonom uoči glasanja u subotu trebalo bi da sugeriše da Džonsona, na kraju krajeva, možda neće ni smeniti njegove desničarske republikanske kolege.
Peking savršeno dobro razume ovu dijaboličnu igru. Komentar objavljen u nedelju na Global tajmsu navodi: „Ukoliko predlog zakona na kraju bude usvojen i stupi na snagu, on će predstavljati katastrofalni presedan protiv postojećeg međunarodnog finansijskog poretka”.
Naravno, napredovanje ruske vojske potrebno je pažljivo posmatrati pošto, u ovako kolebljivim okolnostima, dela govore mnogo više od reči. U svakom slučaju došlo se do prelomne tačke pošto, očigledno, jednim okom osmatrajući predstojeću posetu ruskog predsednika Vladimira Putina Pekingu, Bajdenova administracija je promenila pristup i počela da otvoreno preti Kini zbog navodne podrške ruskog vojnoj industriji. Američki državni sekretar Entoni Blinken u sredu stiže u trodnevnu poseti Kini.
Kada se sve ovo uzme u obzir, ono što se naslućuje jeste da Bajdenova administracije povećava ulog u ratu u Ukrajini, nasuprot ranijim očekivanjima da je odavno nastupio ratni zamor. U međuvremenu, portparol Pentagona, general majoj Pet Rajder, naveo je u izjavi za Politiko da će Bajdenova administracija razmotriti slanje dodatnih vojnih savetnika u Ukrajinu, pošto su se navodno „promenile bezbednosne okolnosti”.
Ovo dodatno osoblje „neće imati borbenu ulogu, već će prevashodno savetovati i podržavati ukrajinsku vladu i vojsku”. Tačan broj osoblja ostaje poverljiv „zbog operativne bezbednosni i razloga zaštite snaga”. One će podržavati logističke operacije i nadzirati nastojanja u vezi sa američkim naoružanjem poslatim Ukrajini dok će „novi kontingent takođe pomagati ukrajinskoj vojsci u održavanju oružja”.
Uistinu, ukoliko po strani ostavimo sofizme o ne-borbenim ulogama, ono što je u igri jeste postepeno proširenje američkog vojnog prisustva u Ukrajini, uprkos Bajdenovim u više navrata ponovljenim tvrdnjama da američke trupe neće učestvovati u ratu na ukrajinskoj strani, pošto će, ukoliko tako nešto čine, to povećati rizik neposrednog rusko-američkog vojnog sukoba.
Pozivajući se na svoje izvore, Politiko dalje izveštava da „je jedan od zadataka vojnih savetnika pomaganje Ukrajincima da planiraju održavanje složene vojne opreme donirane od SAD, pošto se očekuje da se letnje borbe pojačaju”.
Kako je raspoređen američki paket pomoći vredan 60,75 milijardi dolara? On obuhvata:
To znači da je će, u stvari, neposredna vojna pomoć Ukrajini iznositi oko 13,8 milijardi dolara do kraja 2024. godine. Ruski stručnjaci procenjuju da ovolika opredeljena sredstva isključuju još jednu ukrajinsku „kontraofanzivu”. Ali to je slaba uteha, pošto povećan dotur američkog naoružanja može da pojača ukrajinske vojne kapacitete toliko da odole ruskoj ofanzivi, što ne može a da ne utiče na trenutnu ravnotežu snaga na frontu.
Sa vojne tačke gledišta, ono što se u najkraće vreme može očekivati kao glavni deo paketa pomoći jeste otvaranje prostora za transfer Ukrajini taktičkih raketnih sistema [ATACMS], sposobnih da deluju protiv meta na udaljenosti do 300 kilometara, što znači da je i Krim u njihovom dometu. Prema izveštajima, francuske trupe već se nalaze raspoređene u Odesi, gde kontingent broji 1.000 vojnika i ubrzo se očekuje pristizanje drugog kontingenta. Ovo je nekoliko nedelja ranije predvidela ruska spoljna obaveštajna služba, ali je Pariz snažno demantovao te navode (OVDE i OVDE).
Ovde se mogu naglasiti dve teme: s jedne strane nastojanje da se izbegne katastrofalna vojna situacija koja bi se razvijala na frontu narednih nekoliko meseci – a koja bi mogla biti politički štetna Bajdenovoj borbi za reizbor – dok sa druge strane, veliki deo sredstava zapravo ide američkim proizvođačima naoružanja u ključnim „kolebljivim državama” te zadovoljava uticajni vojno-industrijski kompleks i duboku državu.
Bajden je izjavio za Volstrit džornal: „Mi ćemo poslati vojnu opremu iz naših zaliha, a onda ćemo upotrebiti novac koji je opredelio Kongres kako bismo popunili te zalihe kupujući ih od američkih snabdevača. Ovo uključuje rakete za sisteme Patriot proizvedene u Arizoni, protivoklopne rakete Dževelin koje se proizvode u Alabami, i artiljerijske granate iz Pensilvanije, Ohaja i Teksasa”.
Možemo biti sigurni da se trijumfalistički narativ o ratu u Ukrajini u vraća na pozornicu Stejt departmenta.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: indianpunchline.com
Prevod: Miloš Milojević/Novi Standard
Naslovna fotografija: EPA-EFE/Michael Reynolds
BONUS VIDEO:
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Gideon Levy
Belen Fernandez
Mort Laitner
Rami G Khouri
Ali Fathollah-Nejad
Nikkei Editorial
visit website
