Na kraju izbornog dana, u nedelju uveče, Aleksandar Vučić je izašao pred kamere i slavodobitno objavio da je njegova Srpska napredna stranka trijumfovala na svim nivoima. Na parlamentarnim izborima zabeležili su ubedljivu pobedu, osvojivši natpolovičnu većinu poslanika, tako da mogu sami da formiraju Vladu. Na pokrajinskim izborima u Vojvodini pobeda je takođe ubedljiva, na izborima u Beogradu naprednjaci ne stoje tako dobro, ali su i dalje na prvom mestu.
Kad se pogledaju preliminarni rezultati izbora, stvari zaista tako izgledaju. Republička izborna komisija (RIK) objavila je da na izborima za Narodnu skupštinu apsolutnu većinu ima Vučićeva lista koja je osvojila 46,86 odsto glasova. Potom sledi lista „Srbija protiv nasilja“ koja je osvojila je 23,36 odsto glasova, zatim Socijalistička partija Srbije – 6,59, pa desničarska izborna lista „Nada za Srbiju“ koja ima 5,02 odsto. Na začelju kolone je lista „Mi – glas iz naroda – Branimir Nestorović“ sa 4,68 odsto glasova.
Prema podacima Gradske izborne komisije, rezultati izbora u Beogradu izgledaju ovako: naprednjaci su osvojili najviše glasova - 39,35 odsto (49 mandata), potom sledi “Srbija protiv nasilja” sa 34,26 odsto glasova (42 mandata), pa koalicija “Nada” sa 6,01 odsto glasova (7 mandata), zatim Nestorovićeva klapa “Mi - glas iz naroda” sa 5,37 odsto glasova (6 mandata), i na kraju koalicija predvođena Socijalističkom partijom Srbije - 4,81 odsto glasova (6 mandata). Sa ovakvim izbornim rezultatima jasno je da ni naprednjaci ni opozicija ne mogu da formiraju gradsku vlast bez odbornika sa liste Branimira Nestorovića, sve zavisi od toga kojem će se carstvu on privoleti.
Teorije zavere, siguran recept za uspeh
Famozni doktor Nestorović je i najveće iznenađenje ovih izbora. To je onaj član Kriznog štaba iz vremena epidemije kovida što je tvrdio da je korona najsmešniji virus u istoriji čovečanstva koji postoji samo na Fejsbuku. Brzo je Nestorović postao medijska zvezda, redovni gost na TV Happy, kao i na opskurnim YouTube kanalima, po tabloidima i ostalim trovačnicama mozga. Šetkao se lekar po medijima, šireći razne teorije zavere, propovedajući kako su ljudi koji imaju zelene i plave oči došli sa Marsa, kako korona može da se leči svetlošću pa je bitno da se sunčamo, kako se bolesti leče molitvom, kako je Tesla slao američki razarač vremeplovom u budućnost i pročaja. Usput je uzdizao majku Rusiju u nebesa, satanizovao dekadentni propali Zapad i podilazio srpstvu.
Ova neprobavljiva mentalna papazjanija pokazala se kao dobitna kombinacija na izborima. Mnogi se sada čude kako čovek koji izgovara ovakve bedastoće može da postigne zavidan izborni rezultat, a odgovor je jednostavan: glasove je dobio upravo zbog konspiroloških teorija koje širi.
U Srbiji je već decenijama paranoidna nacionalistička konspirologija zvanični pogled na svet, lažipriče doktora Nestorovića savršeno se uklapaju u taj milje. Čovek je godinama direktno ugrožavao zdravlje žitelja Srbije, kako fizičko tako i mentalno, i zato je nagrađen solidnim brojem mesta u beogradskoj i republičkoj Skupštini.
Dodatno iznenađenje izbora je fijasko desničarskih partija Dveri i Srpski sabor Zavetnici. Njihova koalicija simpatičnog naziva “Nacionalno okupljanje” nije uspela da okupi dovoljno birača da profesionalni nedavači Kosova pređu cenzus. Na prošlim izborima Nestorović je nastupao u okrilju Dveri, što im je očigledno pomoglo da prebace cenzus. Ovog puta, podrška popularnog teoretičara zavere je izostala, što se drastično odrazilo na izborni rezultat ekstremne desnice. Kosovo očigledno više nije najskuplja srpska reč, slabo se ta roba kotira na srpskoj biračkoj berzi, pa je posve nerazumljivo zašto svi politički akteri na njoj insistiraju, od naprednjaka do proevropske opozicije.
Uvoz birača iz Republike Srpske
Rezultati koje su naprednjaci postigli zaista deluju impozantno, ali se postavlja pitanje kako je do njih došlo. Tokom čitavog izbornog dana sa svih strana su stizale informacije o izbornim neregularnostima. Fizički napadi na posmatrače i kontrolore, bugarski vozovi, dupli birački spiskovi, kolektivno glasanje, uskraćivanje tajnosti glasanja, kupovina glasova, krađa glasova, fotografisanje glasačkih listića… Koja god izborna nepravilnost može da vam padne na pamet – sve imamo, ništa ne fali. I to se događalo maltene na svakom biračkom mestu u Beogradu.
Najveći odijum javnosti i opozicije izazvalo je masovno dovoženje građana iz Republike Srpske na biračka mesta u Beogradu. Nije tu glasao samo stari Beograđanin Milorad Dodik, koji je čak i pokazao listić na kojem je zaokružio Vučića, već i desetine hiljada običnih građana koji nekim čudom imaju prebivalište u glavnom gradu Srbije. Naprednjaci su sve lepo organizovali, dovezli uvezene birače na zborna mesta, glavno je bilo u Štark areni na Novom Beogradu, odakle su ih razvozili po biračkim mestima na kojima su novopečeni Beograđani glasali, zna se za koga.
Svako ko ima prijavljeno prebivalište u Beogradu po zakonu ima pravo glasa, ali je ovde problem što su sva ta prebivališta fiktivna. Da nisu, glasači bi znali gde žive, na kojoj adresi, gde im je biračko mesto, pa ne bi bilo potrebno da taksi služba SNS-a radi čitav dan. Sličan postupak sprovodio se ranije u obrnutom smeru. Tako su građani Srbije odvoženi da masovno glasaju na raznim izborima u komšiluku, recimo u Nikšiću i Srebrenici. Tada opoziciji nije smetalo srpsko nacionalno i glasačko jedinstvo koje ne zna za granice, i sad su to nekako zaboravili da pomenu.
Novinar jednog podgoričkog portala pitao me je: “Zašto opoziciji u Srbiji smeta da im o sudbini odlučuju ljudi koji nijesu njihovi sugrađani, kada ne vide ništa problematično da stranci odlučuju u BiH i Crnoj Gori?” Odgovor je jednostavan: Zato što se i u Srpskom svetu zna neki red - mi vama treba da određujemo sudbinu, kao nekoj vrsti kolonija, a ne vi nama. Sam princip se ne dovodi u pitanje.
Poništavanje izbora u Beogradu
Uglavnom, naprednjaci su ovog puta prevršili svaku meru krađe i prekrađe, što je izazvalo masovni revolt. Posmatračka organizacija CRTA sumirala je stanje stvari: “Drastične zloupotrebe prava birača, zakona i institucija eskalirale su na izborni dan. Zbog obima i vrsta izbornih zloupotreba u Beogradu zaključujemo da rezultati beogradskih izbora ne odražavaju slobodno izraženu volju birača koji žive u njemu”. Koalicija “Srbija protiv nasilja” obznanila je da ne priznaje rezultate izbora u Beogradu, dostavili su RIK-u gomilu izveštaja o nepravilnostima, pa su u ponedeljak uveče organizovali demonstracije ispred zgrade RIK-a zbog izborne krađe.
“Srbija protiv nasilja” traži poništavanje beogradskih izbora i raspisivanje novih. Nosioci liste Marinika Tepić i Miroslav Aleksić započeli su štrajk glađu dok RIK ne poništi izbore u Beogradu. Na demonstracijama je bilo nekoliko incidenata, napadnut je direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević, kao i više članova RIK-a. Pored Tepić i Aleksića, u Narodnoj skupštini, gde se nalaze i prostorije RIK-a, prisutni su i drugi narodni poslanici iz opozicije. Doduše, mali problem je što RIK nema pravo da poništi izbore, to je u nadležnosti Višeg suda. Čini se da je opozicija malo konfuzna, da nemaju baš neki konkretan plan, ali ima vremena da se to ispravi.
„Nalazimo se u našim poslaničkim prostorijama, rekli smo predsedniku RIK-a da je ova skupština naša koliko i njihova. Doneli smo brojne dokaze o prevari glasača u Beogradu i uvozu fantomskih birača iz regiona. To ne postoji nigde na svetu. Kako je moguće da ministar policije strane države glasa o tome kako će živeti Beograđani?“, rekla je Marinika Tepić. Ona zapravo govori o ministru sigurnosti Bosne i Hercegovine Nenadu Nešiću koji veli da je glasao u Novom Sadu gde ima prebivalište, a ne u Beogradu, ali svejedno. I dalje ostaje pitanje otkud ministar susedne države na izborima u drugoj zemlji. Valjda tako izgleda u praksi duhovno i kulturno jedinstvo vaskolikog srpskog naroda.
Volja građana kao nepoznanica
Izbori bi trebalo da budu praznik demokratije, ali su oni u Srbiji odavno postali komemorativna svečanost. Otkad je Aleksandar Vučić pre 11 godina došao na vlast, u ovoj zemlji praktično nije bilo regularnih izbora. Čak i bez očigledne krađe glasova i nameštanja izbornih rezultata, izbori u Srbiji su daleko od onog što bi trebalo da bude slobodno i demokratsko izjašnjavanje građana.
Vučić je uzurpirao sve državne institucije i stavio ih u službu svoje partije, koristi državne resurse u privatne svrhe, stvorio je atmosferu straha, ucene, prinude i prisile u kojoj je nemoguće govoriti o slobodnom biranju političkih opcija koje građani preferiraju. Mediji, policija, pravosuđe, izborne komisije i ostale ustanove su u službi Aleksandra Vučića, one ne rade za građane Srbije. U takvim okolnostima nema pravih, demokratskih, regularnih izbora.
Mi zapravo i ne znamo kakva je uistinu volja građana. Doduše, i sam izraz “volja građana” je možda pomalo preteran. Volja podrazumeva svesne odluke, ličnu autonomiju, slobodu odlučivanja, hotimične radnje, snažnu opredeljenost za nekakvu akciju ili zagovaranje određene politike i ideologije. Kod nas bi se pre moglo govoriti o bezvoljnosti građana koji dobrovoljno pristaju na ropski položaj. I to nije od juče, starija je to pojava od Aleksandra Vučića, on je samo zlorabi do krajnjih granica.
Setimo se samo onih silnih miliona glasača koji su u septembru 2000. godine glasali za Slobodana Miloševića, kao što su činili i prethodnih deset godina. Nakon Miloševićevog pada, na parlamentarnim izborima u decembru iste godine, svi ti milioni su se prešaltali na drugu stranu, oko 1.300.000 glasača je promenilo mišljenje preko noći. Posle tih izbora DSS i druge stranke DOS-a nisu znale šta ih je snašlo kad su nagrnuli nebrojeni preletači. O kakvoj volji građana tu može da se govori?
Međunarodna osuda
Međunarodna zajednica je prethodnih godina gledala Vučiću kroz prste, čestitali su mu pobede, stavljali poneku primedbicu, bez ikakvih posledica. Ovog puta čuju se drugačiji glasovi. Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova označilo je “neprihvatljivim” način na koji su u Srbiji protekli izbori. “Srbija je glasala, ali misija ODIHR izveštava o zloupotrebi javnih sredstava, zastrašivanju birača i slučajevima kupovine glasova. To je neprihvatljivo za zemlju sa statusom kandidata za EU”, veli zvanični Berlin.
Poslanici kluba socijaldemokrata u Evropskom parlamentu izdali su saopštenje u kojem pozivaju na nezavisnu istragu svih prijavljenih neregularnosti na izborima i izražavaju punu podršku narodu u Srbiji koji zahteva pravdu, demokratiju i evropsku budućnost. ODIHR, posmatračka misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), navodi da je glasanje obilovalo nepravilnostima, pritiscima, masovnim ubacivanjem listića u kutije i sličnim postupcima.
Posebno su kritikovali sveopšte prisustvo predsednika Aleksandra Vučića u kampanji, iako se on nije ni kandidovao, ali i negativnu kampanju i širenje straha. Medijska dominacija jednog čoveka i stranke podriva fer izbore – tako glasi njihov zaključak. Do završetka ovog teksta, u noći između ponedeljka i utorka, nisu stigle čestitke Vučiću iz Brisela, niti iz bilo koje demokratske države. Opoziciji i građanima predstoji teška borba za nove, poštenije i regularnije izbore u Beogradu. Bilo bi dobro da saznamo kako zaista izgleda volja birača bar u jednom delu Srbije, posle će dah slobode lakše da se proširi i na druge krajeve. Rušenje Sauronove kule mora od nečega da počne.
(zurnal.info)
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Gideon Levy
Belen Fernandez
Rami G Khouri
Mort Laitner
Donald Low
Ali Fathollah-Nejad
Nikkei Editorial
Michael Kwet
visit website
