ГОСТ Аутор Г-дин ...nikvet pn

Од уласка у село до ветеринарске амбуланте у низу кућа једна је била очигледно сиромашнија. Око ње није било ограде ни економских објеката, тек једна рушевна шупа до потока. Ту је живео Пирга Циганин са женом Милевом и ситном децом. Једини у селу.

Чувао је и ситну стоку: свињу за пастрму, козу за млеко и живину. Кад је требало звао ме на интервенције, увек понудио и да плати. Није ми било мучно успутно свратити. Пирга је био ситан, мршав и окретан, испод масног шешира два жишка ока. Увек шаљив и ведар никад се ни на шта није жалио. Жена Милева повремено вредна, деца очешљана и чиста, иду у школу. Сирота али уредна и пристојна породица.

Кад се неком приликом сељак из суседног села пожалио на учестале ситне крађе мој румени брка техничар му рече:
- У наше село то нема.
- Нема!? Циганин у село и нема крађа?
- Наш Пирга не краде.
- Не краде?! А о'шта живи кад нема занат, ни у фабрику ни земљу не ради?
- О'шта год да живи - не краде. То сви знаду. А ти глеј твој тањир немо' туђ.
Не мешам се у расправу али нешто се ту не слаже. Проради ми црв - на ноћним интервенцијама под фаровима каткад сам виђао ситнога типа са шеширом и џаком. Као дух. Пирга свакако, ко би други. А не краде? Ништа ми није јасно. Али зашто би и било, што да забадам нос? Кад сам почео службу на селу мој поштовани ментор др Љубиша Станојловић свечано ми је изјавио да упамтим:
- У селу доктор ветеринар НЕ пије, НЕ вози се трактором, НЕ прати аброве и нарочито НЕ - жене.
- Запамтио, држаћу се. Али... кад те жене сиђу у град?
- То је друго. (И намигне).

Сеоски ноћни живот у то време био је потпуно другачији него у граду. У осам увече после другог дневника све се гаси и спава. Осим........

© B92 Blog