Zamislite svet izobilja, i to ne iskjučivo biljaka i životinja, već svih postojećih oblika informacija. Od objava na društvenim mrežama, preko vesti, rezultata istraživanja, ideja, pa sve do nebrojenih prigušenih glasina. Upravo sve to i predstavlja fascinantno carstvo informacionih ekosistema.
Naime, ekosistem je živa sprega između svih bića i njihovog okruženja. Na primer, sunce hrani alge, alge ribe, a ribe ptice. Sad, zamenimo sunce kreativnošću i nastajanjem znanja. Alge u ovoj analogiji postaju raznoliki izvori informacija, od medija, pa sve do blogova. Ljudi bi mogli da budu, na primer, ribe koje traže hranu za svoj um u digitalnom okeanu. A ptice? One bi bile ideje koje lete i menjaju čitav ekosistem.
Sad, ideja informacione ekologije je da primeni ekološke principe na informacione sisteme, posmatrajući ih kao zasebne ekosisteme sa karakterističnom dinamikom, interakcijama i tipičnim problemima. Ipak, blog je isuviše skučen za tako složenu temu, što nikoga sprečava da se zabavi svim mogućim manje ili više logičnim paralelama koje iz nje proizilaze. Evo, na primer, nekoliko karakterističnih uloga koje bi se mogle prepoznati kako u biološkim, tako i u informacionim ekosistemima (uz sve moguće greške prilikom izvođenja navedenih analogija).
Proizvođači:
- Biljke: U prirodi, one skupljaju sunčevu svetlost i transformišu je u energiju, stvarajući osnov lanca ishrane.
- Proizvođači informacija: Tvorci sadržaja, istraživači, novinari, pa čak i pojedini blogeri spadaju u ovu kategoriju. Oni kreiraju originalne informacije, koje predstavljaju “hranljive sastojke” informacionog ekosistema.
Potrošači:
- Biljojedi: Hrane se biljkama, prenoseći energiju ka višim nivoima lanca.
- Konzumenti informacija: Čitaoci, gledaoci, slušaoci i korisnici društvenih mreža spadaju u ovu kategoriju. Oni asimiluju i preživljavaju informacije koje su drugi proizveli.
Analitičari:
- Bakterije i gljive: Razgrađuju mrtve organizme, vraćajući nutrijente u zemljište.
- Kritičari, analitičari i ispitivači tačnosti informacija: Kritički procenjuju postojeće informacije, razobličuju dezinformacije i izvlače nova opšta mesta, obogaćujući postojeću bazu znanja.
Strvinari:
- Supovi i hijene: Hrane se strvinama, sprečavajući bolesti i doprinoseći kruženju nutrijenata.
- Agregatori, novinske i informacione kuće i agencije: Oni sakupljaju i prepakuju postojeće informacije, čineći ih dostupnim široj publici.
Oprašivači:
- Pčele i leptiri: Olakšavaju reprodukciju prenosom polena između biljaka.
- Oprašivači ideja: Trustovi mozgova, onlajn forumi i platforme za saradnju na kojima su različite perspektive u interakciji, što dovodi do pojave novih ideja i inovacija.
Takođe, moglo bi se postaviti pitanje da li postoji analogija između karakterističnih problema prepoznatih kako u ekologiji, tako i u infoekologiji.
Na primer, šta bi u informacionim ekosistemima mogao da bude ekvivalent efekta “Staklene bašte”. Sa druge strane, šta bi u biološkim ekosistemima mogao da bude ekvivalent pojave spinovanja informacija (gde bi odgovor na ovo pitanje izgleda mogao da bude iznenađujuće dalekosežan).
Na kraju, možda je odgovor na pitanje postoje li uopšte paralele između bioloških i informacionih ekosistema u principu mnogo jednostavniji. Jer, možda pomenute analogije uopšte i nisu uzrokovane sporadičnim i nepovezanim sličnostima, već činjenicom da su i biološki ekosistemi pre svega - informacioni sistemi. Ali, dobro, to je verovatno već neka sasvim druga priča.
Infoekologija - jinks
13
0
04.01.2024
Zamislite svet izobilja, i to ne iskjučivo biljaka i životinja, već svih postojećih oblika informacija. Od objava na društvenim mrežama, preko vesti, rezultata istraživanja, ideja, pa sve do nebrojenih prigušenih glasina. Upravo sve to i predstavlja fascinantno carstvo informacionih ekosistema.
Naime, ekosistem je živa sprega između svih bića i njihovog okruženja. Na primer, sunce hrani alge, alge ribe, a ribe ptice. Sad, zamenimo sunce kreativnošću i nastajanjem znanja. Alge u ovoj analogiji postaju raznoliki izvori informacija, od medija, pa sve do blogova. Ljudi bi mogli da budu, na primer, ribe koje traže hranu za svoj um u digitalnom okeanu. A ptice? One bi bile ideje koje lete i menjaju čitav ekosistem.
Sad, ideja informacione ekologije je da primeni ekološke principe na informacione sisteme, posmatrajući ih kao zasebne ekosisteme sa karakterističnom dinamikom, interakcijama i tipičnim problemima. Ipak, blog je isuviše........
© B92 Blog
visit website
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Gideon Levy
Belen Fernandez
Mort Laitner
Rami G Khouri
Ali Fathollah-Nejad
Nikkei Editorial
