Zanemarimo za trenutak naučnu definiciju entropije, i posmatrajmo je u najširem mogućem smislu. Ne kao meru neuređenosti isključivo fizičkih sistema, već generalno - kao meru neuređenosti života. Od onih privatnih, poslovnih ili društvenih, do svih drugih.
Interesantno, izgleda da ljude možda i više od bilo čega drugog karakterišu i definišu načini na koje reaguju suočeni sa entropijom u svojim životima. I gde se bolje vidi uticaj entropije na našu svakodnevnicu nego na zdravlju.
Naime, zamislimo živahni Dom zdravlja, u kome su izmešani ljudi različitih generacija i miljea, čija lica odražavaju spektar emocija - od straha, preko stoičkog suočavanja sa realnošću, protkani tragovima mirenja sa činjenicama ili prkosa. Među njima se prepoznaju sledeći likovi: (i) Dr. Jelena, iskusna lekarka sa nežnim i snažnim držanjem; (ii) Milan, kipar, muškarac srednjih godina sa izražajnim rukama koje su nekada oblikovale glinu, a sada se bore protiv Parkinsonovog tremora; (iii) Sofija, sanjarka, mlada umetnica suočena sa ograničenjima hronične bolesti, čiji je vatreni duh za trenutak potamneo; (iv) g. Petar, pragmatičar, stariji čovek fokusiran na rešenja, koji grozničavo iščitava istrošeni medicinski časopis.
I zamislite kako se unutar ovih zidova odvija tiha simfonija. Reakcije pojedinaca na njihovu ličnu "entropiju", kao i njihov dodir sa fizičkim poremećajem postaju instrument u ovom jedinstvenom orkestru:
- Milan, kipar: Njegov pogled pada na drhtaje ruke, nekada instrumente stvaranja, a sada simbole gubitka. Ipak, u njemu svira tiha melodija prihvatanja. On razume neizbežni ples života i nereda i traži načine da prihvati muziku unutar svojih ograničenja.
- Sofija, sanjarka: Njen živahni duh je ispočetka prigušen disonantnim notama bola. Gde, ipak, na trenutke ispliva krešendo kreativnosti. Ona nalazi utehu u prevođenju svog iskustva kroz umetnost.
- G. Petar, pragmatičar: Njegov pristup je stabilan ritam akcije i rešavanja problema. On skrupulozno istražuje svoje stanje, njegov um je simfonija medicinskog znanja. On traži da razume dirigenta ovog poremećaja, da pronađe načine da utiče na njegov tempo.
- Dr. Jelena igra ulogu dirigenta. Ona posmatra raznolike instrumente pred sobom, prepoznajući jedinstvenu melodiju u svakom pojedincu. Njene intervencije nisu pokušaji da nametnu jednoličan ritam, već da pojačaju snage svakog instrumenta, omogućavajući im da se harmonizuju na svoj način.
Simfonija se ne završava trijumfalnim finalom, već tihim prihvatanjem neprestane melodije života. Svaki pojedinac, zauvek promenjen svojim susretom sa entropijom, nosi u sebi jedinstvenu kompoziciju, testament izdržljivosti i kreativnosti ljudskog duha.
Opet, pošto je tema bloga mogućnost prepoznavanje tipologija ljudi suočenih sa različitim oblicima životnih entropija, evo nekih od mogućih pristupa pomenutom problemu:
1. Optimista vs. Realista: Optimista se suočava sa entropijom pun nade, ističući potencijal za poboljšanje. Mogu se fokusirati na iznalaženje sreće u nesreći, vizualizaciju pozitivnih ishoda i aktivno traženje resursa za podršku. Realista usvaja pragmatičniji pristup, priznajući izazove i ograničenja svoje situacije. Oni se mogu usredsrediti na prikupljanje informacija, aktivno traženje opcija i donošenje informisanih odluka.
2. Borac vs. Pragmatičar: Borac usvaja proaktivan pristup, odlučan da povrati kontrolu. Oni mogu posegnuti za radikalnijim merama i postavljati ambicioznije ciljeve. Pragmatičar se fokusira na prihvatanje realnosti svoje situacije i prilagođavanje novim okolnostima. Oni se mogu fokusirati na održavanje kvaliteta života, traženje emocionalne podrške i bavljenje aktivnostima u skladu sa svojim mogućnostima.
3. Introverti vs. Ekstroverti: Introvert daje prioritet rešavanju svog problema, fokusirajući se na brigu o sebi. Oni se mogu baviti individualnim rešenjima i davati prioritet aktivnostima koje promovišu lično blagostanje. Ekstrovert nalazi utehu u povezivanju sa drugima i doprinosu zajednici. Oni se mogu baviti volonterskim radom ili pronaći svrhu pomažući drugima koji se suočavaju sa sličnim problemima.
Još jedan jednako bitan pristup mogao bi se sastojati od ljudi koji manje ili više agresivno reaguju u odnosu na okruženje, suočeni sa gubitkom reda i kontrole. Potencijalne manifestacije agresivnijeg pristupa mogle bi biti: (i) Traženje i očekivanje privilegija u kojima se frustracije izražavaju kroz preterane zahteve od okruženja, očekujući trenutna rešenja ili specijalni tretman. Njihova percepcija trenutne situacije može preceniti njen relativni značaj i uticati na njihovu sposobnost da se saosećaju sa potrebama drugih; (ii) Izazivanje međuljudskih konflikata, gde se frustracija vezana za novonastalu situaciju može preneti na interakcije sa članovima porodice, kao sa i užim ili širim okruženjem; (iii) Nestrpljenje i nemar, gde osoba koja prolazi kroz tešku situaciju može pokazati nestrpljenje ili nemar prema potrebama drugih.
Naravno, trebalo bi napomenuti da iza agresivnih reakcija ne stoje obavezno loše namere, već da su one neretko posledica straha, osećaja gubitka kontrole, kao i nemogućnosti da se neko nosi sa novonastalom situacijom.
Ipak, kada se isprati relevantna literatura, teško je naći pokušaje iznalaženja tipologija ljudi vezano u značajoj meri za njihove reakcije u odnosu na "životnu entropiju", odnosno na povećanje različitih vidova neuređenosti u njihovim životima. Da li zato što je meru "životne entropije" u stvari vrlo teško iznaći, ili zbog kompleksnosti i specifičnosti individualnih reakcija, čitava je ova priča ostala prilično neistražena.
Posebno ukoliko se usvoji poprilično optimističan pokušaj mnogih da i sam život u stvari definišu kao "lokalizovani pokušaj antientropije" (odnosno, ektropije). Ali dobro, na kraju, to je već neka sasvim druga vrsta priče, kao i drugačija vrsta problema.
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Gideon Levy
Belen Fernandez
Mort Laitner
Rami G Khouri
Ali Fathollah-Nejad
Nikkei Editorial
visit website
