Iz Zagreba izveštava BBC novinarka Nataša Anđelković
Predsednik hrvatske vlade Andrej Plenković i šef države Zoran Milanović bili su u centru pažnje predizborne kampanje uoči glasanja za novi saziv skupštine, ali preliminarni rezultati pokazuju da su možda manje stranke ukrale šou.
Sada će njihove, već godinama dve najjače partije u zemlji – Plenkovićeva Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i Milanovićeva Socijaldemokratska partija (SDP) – probati da privole upravo te manje stranke da baš sa njima prave vladu.
Preliminarni rezultati izborne komisije sugerišu da je HDZ osvojio 61 od mogućeg 151 mesta u Saboru, a SDP 42 mandata, što znači da nijedna nema potrebnu većinu (76) za samostalno formiranje vlade.
Druge stranke, od nacionalističke desnice do zelene levice dobile su značajan broj mesta u parlamentu, a to znači da sledi period političke trgovine.
Nije iznenađenje da je HDZ, s obzirom na njenu mrežu i organizaciju, ostala pojedinačno najjača stranka.
Ali broj osvojenih glasova na ovim izborima je znatno manji u odnosu na prethodne 2020. godine – i znatno manji od magične brojke za većinu u Saboru.
Sa druge strane, Milanović, kome je Ustavni sud prethodno zabranio da bude na listi, teško da može da bude zadovoljan što SDP nije osvojio više mandata.
Izlaznost je procenjena na 62 odsto od više od 3,7 miliona glasača koji su birali poslanike koji će ih u naredne četiri godine predstavljati u Saboru.
Hrvatska, jedna od nekadašnjih šest jugoslovenskih republika, stekla je nezavisnost pre više od tri decenije, članica je NATO saveza od 2009, a od 2013. i Evropske unije.
Preliminarni rezultati (na osnovu skoro 100 odsto prebrojanih glasova):
HDZ je dobio najviše glasova (blizu 80 odsto) i među hrvatskom dijasporom, a glasali su u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Nemačkoj.
Veselo je bilo u izbornom štabu HDZ-a, obasjanom plavim neonskim svetlima u Kristalnoj dvorani Vestin hotela, a sumorno u rivalskom taboru.
Aplauzima i povicima „Pobeda“, zvaničnici i pristalice HDZ-a propratili su saopštavanje prvih preliminarnih rezultata, dok ih je sa bine posmatrala bista osnivača i prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana.
Koalicija levog centra ‘Rijeke pravde’, okupljene oko SDP-a, angažovala je i bend u crveno obojenom izbornom štabu, ali je tokom večeri delovalo da nema previše razloga za slavlje.
Od većih gradova, pokazuju preliminarni rezultati, HDZ je trijumfovao u Zagrebu i u Osijeku, a koalicija oko SDP-a u Splitu i Rijeci.
Zeleno-leva stranka Možemo, koja je na prethodnim lokalnim izborima ostvarila odličan rezultat i ima gradonačelnika Zagreba, na ovim izborima je u glavnom gradu Hrvatske osvojila manje glasova i od HDZ-a i SDP-a.
U Zagrebu je Možemo osvojilo ukupno 98.851 glas, HDZ 112.279 glasova, a koalicija oko SDP-a 101.766.
Ukratko, da će ‘veliki’, odnosno HDZ i SDP morati dobro da se potrude da ih ubede da pristanu na koaliciju, odnosno da im daju ponude koje se ne dobijaju.
Prema prvim reagovanjima, nacionalistički Domovinski pokret i koalicija Most biće tvrdi pregovarači.
Lider Mosta, Božo Petrov, nije se ustezao na pitanje o mogućnosti ulaska u vladu koju bi predvodio HDZ.
Njegova stranka je ranije bila deo takvih koalicija. Ali sada ne izgleda tako.
„HDZ treba poslati u opoziciju“, poručio je Petrov.
Na desnoj strani političkog spektra, za populistički Domovinski pokret izbori su bili uspešni, a lider Ivan Penava se već preporučio za mogućeg kreatora hrvatske vlasti.
„Razgovaraćemo sa svima“, poručio je, a gotovo da mu se sa lica moglo pročitati da uživa.
Problem za SDP je što im pregovori sa Domovinskim pokretom neće nužno pomoći da pređu neophodnih 76 mesta u Saboru.
Ove dve stranke nisu baš prirodni politički saradnici. A eventualno partnerstvo bi moglo da udalji druge potencijalne saveznike.
Zeleno-leva stranka Možemo insistira da nije zainteresovana da podrži bilo koju vladu u kojoj bi bio Domovinski pokret, a i desničari tvrde da bi to bila „nemoguća misija“.
Ali rezultati zeleno-levih ne pružaju baš mnogo prostora za postavljanje tvrdih uslova.
Jedno je sigurno: Zoran Milanović ostaje još neko vreme predsednik Hrvatske. A to znači da su u njegovim rukama ovlašćenja koga će predložiti za mandatara buduće vlade.
Pošto su izbori održani u sredu, građanima Hrvatske je praznik demokratije u kom su se smenjivali sunce i kiša, bio neradni, ali su radili tržni centri i pojedine prodavnice.
Mnogi su strpljivo stajali u redovima da bi glasali.
Među njima je bila studentkinja Mirta Čenić.
„Očekujem promenu vlasti, a u kom će to smeru ići… to se može samo nagađati“, rekla je za BBC na srpskom.
Velike nade u izlaznost polagao je i 29-godišnji Jadran Đuić.
„Ne smemo ništa da prepustimo slučaju, svi koji glasaju protiv ovoga sada, treba da izađu na izbore, jer u protivnom neće biti ni nas, ni nekog ubrzo posle nas“, dodaje.
Pravo glasa imalo je ukupno 3.733.283 ljudi, koji su podeljeni u ukupno 12 izbornih jedinica: 10 je raspoređeno na teritoriji svih županija u Hrvatskoj, u 11. glasa dijaspora, a 12. čine birači nacionalnih manjina.
U svakoj od prvih 10 izbornih jedinica bira se po 14 predstavnika u parlamentu, dok tri mandata bira dijaspora i Hrvati koji žive u Bosni i Hercegovini, a osam dolazi iz redova partija Srba i drugih manjina.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
Ime *
Komentar
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Gideon Levy
Belen Fernandez
Mort Laitner
Rami G Khouri
Ali Fathollah-Nejad
Nikkei Editorial
visit website
