Čitati „Knjigu o Titu“ Dobrice Ćosića gotovo je isto kao i čitati knjigu o Vučiću. Opisi patološke vladavine iz knjige toliko su slični sadašnjosti da izazivaju sumnju kod čitaoca, da li je to baš Dobrica Ćosić o Titu dopisivao beleške 2014, kako navodi izdavač.
Ili je možda Ćosićeva ćerka Ana, priređivačica rukopisa, pravi pisac knjige objavljene deset godina kasnije, te iz tog učitavanja Tito mnogo liči na sadašnjeg Vučića i obratno.
Iskreno govoreći, kao čitaocu, i Tito i Dobrica su mi loši i rđavi. Razumela sam štivo, ne tako kako je napisano nego upravo obrnuto, kako ne piše.
Dakle, Tito je poveo Ćosića brodom „Galeb“ do Afrike, da ovaj taj put pretoči u knjigu. Ćosiću se nije dalo da piše, narodi Afrike činili su mu se smešnim, prosto provejava za jednog komunistu nespojiva neljudskost, skoro otvoreni rasizam.
Moguće i da mu je Tito stvarno rekao da će postati predsednik Srbije, ali u zamenu za knjigu. Ali, kako nije bilo knjige, tako nije bilo te visoke državne funkcije za Ćosića.
Nekoliko godina kasnije Tito je smenio i Rankovića, i Ćosić je onda mogao da ostajući uz Rankovića, uzvrati za to što mu je Tito uskratio funkciju, a da to uopšte ne izgleda kao osveta, već kao žrtvovanje, za druga, i je li, za Srbiju. Ostalo je poznata istorija, više manje.
Psihološki opisi Tita sadrže i nakaradnu potrebu da mu se i dalje klanja kao ratniku, iz navodnog razloga da Ćosić ostane dosledan sebi, svom komunističkom liku. U poređenju sa tim kako Ljosa piše o diktatoru Truhilju, ovo pre liči na čuvanje ličnih privilegija (kuće u Banji, na Dedinju, službeni auto), nego držanje do ideja.
Strah režima od spoljne istrage
Ali, ipak ima za nas srpske čitaoce ozbiljnu vrednost, jer živo svedoči o tome koliko Vučić, koji koketira i sa Nemanjićima, i sa Obrenovićima, koketirao bi i sa Karađorđevićima, samo da nisu živi i prisutni, ipak baštini isključivo taj titoistički model meke diktature.
Toliko je koristi da povremeno i sam najavljuje i svoju afričku turneju. Suština titoističkog modela je da se naizmenično naginje ka novom zaokretu ka Rusiji (onda SSSR-u) ili ka Zapadu, koji se ne dešavaju, a podeljen narod na smenu je srećan zbog te „zaštite“.
Zbog toga je, zaista, od suštinske važnosti da opozicija na ponovljenim izborima u Beogradu, kakva god da je, koliko god umela da iznervira i svoje birače, uzme pravu pobedu.
Vučić namerava da vlada kao i Tito, možda ne baš do tih poznih godina, ali da, i posle 2027, kada mu ističe drugi predsednički mandat. Uveliko izvodi pripreme za to, „rešavajući“ nevidljive sukobe u sopstvenoj partiji, kao i Tito što je. Opozicija nam je stoga, nasušno potreba.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
Ime *
Komentar
Čitati Ćosića
10
15
05.03.2024
Čitati „Knjigu o Titu“ Dobrice Ćosića gotovo je isto kao i čitati knjigu o Vučiću. Opisi patološke vladavine iz knjige toliko su slični sadašnjosti da izazivaju sumnju kod čitaoca, da li je to baš Dobrica Ćosić o Titu dopisivao beleške 2014, kako navodi izdavač.
Ili je možda Ćosićeva ćerka Ana, priređivačica rukopisa, pravi pisac knjige objavljene deset godina kasnije, te iz tog učitavanja Tito mnogo liči na sadašnjeg Vučića i obratno.
Iskreno govoreći, kao čitaocu, i Tito i Dobrica su mi loši i rđavi. Razumela sam štivo, ne tako kako je napisano nego upravo obrnuto, kako ne piše.
Dakle, Tito je poveo Ćosića brodom „Galeb“ do Afrike, da ovaj taj put pretoči u knjigu. Ćosiću se nije dalo da piše,........
© Danas
visit website
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Gideon Levy
Belen Fernandez
Andrew Mitrovica
Mort Laitner
Nikkei Editorial
Ali Fathollah-Nejad
Rami G Khouri
