Srbija je poslednjih 30-tak godina imala razne, pa i bizarne lidere – gospodare, piše između ostalog, u zborniku koji je o srpskoj politici (1990-2020) objavio Demostat.
Ako se pogleda ponešto što je tu o profilima Miloševića, Draškovića, Šešelja, Đinđića, Dačića, Koštunice, Nikolića i Vučića napisano, može se uočiti neprikrivena pravilnost, kako je određeni tip krize proizvodio određeni tip vođstva.
Određeni tip krize izaziva i razvija određenu vrstu osećanja kod ljudi, datu smešu straha, otpora, gneva, ljubavi, mržnje…kakva lidera izbacuje u vrh.
Bugarski analitičar Ivan Krastev tako vidi i kampanje koje će se voditi za predstojeće izbore za EU parlament.
Birači će se grupisati i opredeljivati, po njemu, po taborima krize, odnosno po tome gde se prepoznaju, gde štite svoj identitet.
Pominje da postoji pet takvih tabora (Vučić bi rekao kampova, je li) oko pet velkih kriza koje su zadesile EU prethodnih godina: ekonomska, migraciona, zdravstvena, ratna i klimatska.
Rečima, od čega najviše zazireš, to će da te gura da se opredeljuješ kakvo rešenje ti treba.
Iz tog ugla, nemačka štampa verovatno greši, njihovi napisi da će Vučićeva stabilokratija da se održava dugi niz godina, verovatno su netačni.
Jer, ne uzima se u ozbir cena stabilokratije kroz nagomilavanje loših doživljanja, kao što je teški ukus poraza među Srbima na Kosovu.
Kosovska kriza, mada nije na listi prva tri tabora za sprske birače (na primer, ekonomija, Rusija, Evropska unija), uvek ostaje „kamp“ koji sve može da sruši.
Otvoreno pismo Anici
To je napušten tabor, nad kojim Vučić od svog velikog mitinga 26. maja Srbija nade, kada su Srbi sa Kosova došli na skup vlasti u Beograd, a sami izgubili prisustvo u svojim većinskim opštinama, nema kontrolu.
Tabor ostavljen i politički ispražnjen od svakog sadržaja do te mere da kosovski Srbi uzalud ponavljaju kako su u praznini, kako više nemaju nikakvo političko predstavljanje.
Njihov doživljaj napuštenosti je ogroman. Ako pogledamo na primer, objave na društvenim mrežama Marka Jakšića (mladog), bišeg opozicionog odbornika u Kosovskoj Mitrovici, to je opipljiv i stalno rastući osećaj izdanosti.
Toliko bolan da se odavde čini, da bi Srbi na Kosovu lakše podneli i to da su se sami organizovano povukli preko administrativne linije, sa sve porodicama i pokretnostima, prethodno zapalivši svoju ličnu i opštinsku imovinu i duhovnu baštinu SPC, uključujući manastire i crkve, od ove sadašnje ostavljenosti.
Ko će biti novi lider Srbije, sada je zato u rukama EU. Ukoliko ne bude osnovana nekakva ZSO na Kosovu, pojavu novog vođstva, ni Vučić neće moći da spreči.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
Ime *
Komentar
Kakav lider treba Srbiji?
3
0
30.01.2024
Srbija je poslednjih 30-tak godina imala razne, pa i bizarne lidere – gospodare, piše između ostalog, u zborniku koji je o srpskoj politici (1990-2020) objavio Demostat.
Ako se pogleda ponešto što je tu o profilima Miloševića, Draškovića, Šešelja, Đinđića, Dačića, Koštunice, Nikolića i Vučića napisano, može se uočiti neprikrivena pravilnost, kako je određeni tip krize proizvodio određeni tip vođstva.
Određeni tip krize izaziva i razvija određenu vrstu osećanja kod ljudi, datu smešu straha, otpora, gneva, ljubavi, mržnje…kakva lidera izbacuje u vrh.
Bugarski analitičar Ivan Krastev tako vidi i kampanje koje će se voditi za predstojeće izbore za EU parlament.
Birači će se grupisati i opredeljivati, po........
© Danas
visit website
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Gideon Levy
Belen Fernandez
Andrew Mitrovica
Mort Laitner
Nikkei Editorial
Ali Fathollah-Nejad
Rami G Khouri
