Dokle god radnici bilo kog centra za socijalni rad u Srbiji, biblioteke, ili bilo koje javne ustanove, po nalogu nadređenog, na ulici drže štand vladajuće stranke, neće biti zaštite i pomoći za nejake.
Dokle god se glasanjem za SNS, stiče ili čuva radno mesto, naše građanstvo i narod neće izaći iz Titove diktature, svejedno što Tito odavno leži u Kući cveća, i što države i partije kojom je vladao, odavno nema.
Verovanje da predsednik nešto daje što se može i oduzeti, da sadašnje stanje više koristi, a da promena može štetiti, doprinosi stalnom rastu istorijski gajene neosetljivosti i neljudskosti.
Imala sam uostalom prilike, da iz prve ruke gledam kako izgleda razgovor socijalne radnice i mogućeg „slučaja“ iz njene oblasti, svojevremeno u jednom od dva najveća porodilišta u Srbiji.
Ta žena je bila vrlo mlada, tek se porodila, doktori su prijavili da ima velike modrice po telu, na šta je ona i meni, koja sam bila u krevetu do nje, i njima rekla da je pala perući prozor. Kao da u devetom mesecu treba da pereš prozor.
Po službenoj dužnosti, socijalna radnica je trebalo da proveri da li ima nasilja u porodici i učinila je to u toj sobi, pred drugima, bez da nasamo to obave.
Devojka je neuverljivo odgovarala, ali se socijalna radnica nije ni trudila da dopre do nje. Nije čak delovala ni kao hladni službenik bezličnog sistema koji postavlja standardni upitnik.
Ne, ona je isijavala zadovoljstvo što je više biće u odnosu na to niže biće, što je doterana, namirisana i negovana u odnosu na tu osobu u modricama.
Da li će 2024. biti prelomna?
Takva vrsta prezira i bedušnosti nije slučajna lična osobina, već je nažalost, odlika naše političke zajednice. Da je drugačije, ne bi sada svedočili brutalnim zloupotrebama glasača koji su korisnici socijalne pomoći.
Istina, i sada, a i ranije, sigurno je da su mnogi građani odbijali da vide tu bezdušnost. Na elektronsku adresu Danasa i dalje stižu pisma čitalaca, običnih ljudi, koji opisuju kako im je u Titovoj državi bilo dobro i kako su lepo živeli.
U Ćosićevoj knjizi o Titu je objavljeno uputstvo za ponašanje na skupovima podrške, u kome možete samo zameniti ime i bilo bi potpuno važeće za sadašnje SNS vreme.
Deca sa Kosova koju je 17. marta primio sadašnji predsednik smorila su se ništa manje, nego mi, nekadašnja deca u čekanju Tita i štafete.
Na opoziciji je, kao što neko reče, da spreči da ova diktatura traje ako ikako može, a za to su joj potrebne izborne pobede ne samo u Beogradu, nego i u Nišu, Novom Sadu i drugde… Za pobedu im je potreban široki blok, i zato bi valjalo gledati ne samo za šta se bore, nego protiv čega se bore.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
Ime *
Komentar
O nejakima u diktaturi
12
32
19.03.2024
Dokle god radnici bilo kog centra za socijalni rad u Srbiji, biblioteke, ili bilo koje javne ustanove, po nalogu nadređenog, na ulici drže štand vladajuće stranke, neće biti zaštite i pomoći za nejake.
Dokle god se glasanjem za SNS, stiče ili čuva radno mesto, naše građanstvo i narod neće izaći iz Titove diktature, svejedno što Tito odavno leži u Kući cveća, i što države i partije kojom je vladao, odavno nema.
Verovanje da predsednik nešto daje što se može i oduzeti, da sadašnje stanje više koristi, a da promena može štetiti, doprinosi stalnom rastu istorijski gajene neosetljivosti i neljudskosti.
Imala sam uostalom prilike, da iz prve ruke gledam kako izgleda razgovor socijalne radnice i mogućeg „slučaja“ iz njene........
© Danas
visit website
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Gideon Levy
Belen Fernandez
Andrew Mitrovica
Mort Laitner
Nikkei Editorial
Ali Fathollah-Nejad
Rami G Khouri
