Šta smo to ovih dana videli u Novom Sadu? Kako smo dotle stigli? Slučaj Dinka Gruhonjića ovde nećemo prepričavati: šta je čovek rekao i u kom kontekstu, šta se od toga napravilo i u čijoj režiji, kakve se sočne pretnje smrću ispisuju tobož u ime borbe protiv govora mržnje, sve ste to već upratili ili niste jer nećete, priča je toliko jasna svima koji su hteli da se upute da ne vredi fusnotirati.
Ali slika koja je za mnoge zenice sublimat toga kakva se to blokada fakulteta dogodila jeste ona majica s likom Legije na jednom od momaka koji su u toj gužvi učestvovali.
On i njegovi saborci vidno su vrlo mladi, dalo bi se hristoliko polemisati da li vaistinu znaju šta čine ili je posredi žalosna zavedenost – pri čemu su oba objašnjenja jednak udes ovog društva i kažiput kud je pošlo.
Iz ovog novosadskog horora svašta se može iščitati – no, obratimo načas pažnju na jednu od ključnosti: neki studenti nešto blokiraju u ime nekog ideala, što je čin aktivizma.
Zvuči poznato?
Nismo li se baš poslednjih meseci podsetili da takvi mladi još postoje? Pridržite časkom tu misao, sledi kratka vremenska digresija.
Blic prošlosti (ili šta bi već bio naš izraz za „flešbek“): SNS je oformljen, radikali kao raskrstili sa svojim duhovnim ocem i kao obukli svoju proevropsku konfekciju, kreću predizborni mitinzi i tako te svetkovine – i tamo s razglasa, između ostalog, puštaju „Buđav lebac“, velehit benda SARS, te moju „Kuću na promaji“.
Ko vele, to su pesme iz ciklusa „gubitnici tranzicije“ (termin kojim se opisivalo stanje života većine, pre nego što smo s vremenom postali i gubitnici razuma) – a oni, pošto su tu da osvete obespravljene, računaju (ili bar njihov didžej) da nema ništa prirodnije nego da smo u tome prećutni saveznici; osim toga, tad su privremeno morali da se odreknu neočetničarske plejliste uz koju je njihov sensei onoliko pečenja izeo veseleći se i prikupljajući escajg da ga po potrebi zarđalog upotrebi, znamo svi kako.
Velemajstorske veleizdaje
Sad je trebalo pokazati kako su se od svega toga umili i odkumili, pa se i izbor pesama šatro obratio drugačijoj publici. SARS-ovci i ja digli javnu frku, rekli da nas nipošto ne stavljaju pod svoj ideološki kišobran – istina, zakonski gledano oni to smeju da puste iz zvučnika, ali moralno, posredi je jedno solidno sramvasbilo.
Ubrzo se oglasi On lično. Kaže, naravno, da je to sve dobro organizovani medijski trik i čestita protivnicima na tome (što smo, valjda, Žabac iz SARS-a i ja, koji smo to tako dobro medijski organizovali naprosto time što smo se oglasili).
Reče i da smo izgubili jednog fana (tu umal’ ne zaplakasmo), i onda kaza nešto uvrnuto, nisam bio siguran da sam dobro čuo: na mitinzima će im nastupati neko ime nalik mom nadimku, da li beše Marsel, rekao je to u padežu: dogovorili se s Marselom.
Ček, šta? Ispostavi se uskoro da na tim skupovima stvarno repuje neki tip otprilike takvog imena. Svoj duplikat SARS-a pak nisu pravili, valjda zato što bi morao da se zove SRS.
U godinama koje su došle, dobili smo celi špil duplikata: Hit tvit kao odgovor na Utisak nedelje, Pajkića kao repliku na Kesića, Apel 1000 kao kontru Apelu 100, onaj antologijski otužan miting protesta na protest protiv nasilja, itd… taj modus operandi Predsedniku je posebna poslastica među cinizmima.
Pilićari ne uzgajaju Fenikse
I šta se sada dešava: dok smisli kako raji da ponudi neku svoju bizaro-verziju ProGlasa – na primer, ZloGlas, DnoGlas, šta li – valja da se pozabavi i ovom omladinom što ga mesecima živcira: pravili ulične blokade, prokazali one pokućne popisivače, napravili i navukli papirne maske zečeva nakon što ih je nazvao zečevima, naposletku se organizovali pod imenom SviĆe i planiraju aktivističke akcije po celoj Srbiji.
I taj je čovek, ne verovali ili da, odlučio da igricu potera na nivo da napravi – svoju verziju aktivističke omladine.
Eto šta ste videli u Novom Sadu. Neko će reći da on takve regrute sve vreme ima, i neće nimalo pogrešiti. Ali učiniti da jedan fakultet stane a pomoću omladinaca, a u režiji režima – to je novo, to je odgovor s Andrićevog venca na SviĆe.
To je njegovo I-Mi-Će: i mi će imamo mlade buntovnike, i mi će blokiramo vas, sve što vi (a vi je svako ko nije mi) uradite – mi ćemo da iskopiramo ekspresno, premda aliekspresno.
Nazad na pitanje s početka: čemu to vodi? Verovatno tome da na kraju sve i svako dobije svoju podobniju verziju.
Bogovi su takvi, stvaraju po svom liku.
Dobićemo Njemu podobniji duplikat istorije, duplikat zemlje, duplikat naroda… a duplikat stvarnosti već je godinama na medijima s nacionalnom frekvencijom. Sve će biti duplo, osim dna.
To nemamo ni jedno, kamoli dva.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
Ime *
Komentar
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Gideon Levy
Belen Fernandez
Andrew Mitrovica
Mort Laitner
Ali Fathollah-Nejad
Rami G Khouri
Nikkei Editorial
visit website
