Ekonomska scena Italije dobro se protresla ove jeseni. Razlog je – vredan kupoprodajni posao koji su sklopili telekomunikaciona kompanija TIM Group i investicioni fond Kohlberg Kravis Roberts (KKR).
Njihovo trgovanje izazvalo je buru i u privrednim i u političkim krugovima ove zemlje, a taj poslovni dil bio je uglavnom jednosmeran – kompanija je prodavala imovinu a fond je kupovao i nije žalio para.
Ovaj poslovni potres posledica je odluke TIM Group da ojača svoje performanse u dva poteza: kroz rekonfiguraciju imovine (prodaja infrastrukture) i transformaciju poslovnog modela. Jedan potez dogodio se u novembru: bord direktora TIM Group (uz saglasnost italijanske vlade) odobrio je prodaju 20 odsto biznisa „NetCo“ (upravljanje optičkom mrežom do kućnog praga) američkom investicionom fondu KKR za 2,2 milijarde evra. Očekuje se da će tom transakcijom vrednost kompanije biti uvećana na 18-22 milijarde evra a dug smanjen za oko 14 milijardi (ukupan dug je 30 milijardi). Menadžment TIM-a odložio je odluku da KKR-a proda podmorsku kablovsku mrežu Sparkle (procenjenu na dve milijarde evra) dok ne proveri mogućnost veće ponude. Drugi potez TIM je napravio 2021. godine kad je s KKR-om uložio 7,7 milijardi evra u zajedničko preduzeće FiberCop za umrežavanje optičkih kablova širom Italije (treći partner je FastWeb sa 4,5 odsto vlasničkog udela).
Zar opet Razvojna banka?
Ovim potezima Pjetro Labrola, generalni direktor TIM-a, kao da je sledio čuvenu izjavu DŽima Barksdejla, izvršnog direktora firme Netscape: „Postoje samo dva načina da se zaradi novac u poslu: jedan je da se udruži, drugi je da se razdvoji“.
Nije TIM Group jedina kompanija koja se odlučila za tu strategiju. Širom sveta telekomunikacione kompanije razmatraju ili uveliko izdvajaju infrastrukturu (NetCo, InfraCo, TowerCo) iz osnovnog biznisa. Razloge nije teško pogoditi. NJihovi prihodi već su izvesno vreme statični. Konsultantska firma Dilojt navodi da je ukupan rast prihoda evropskih telekom kompanija bio samo jedan odsto u poslednjih pet godina. Analiza konsultantske fiirme Arthur D. Little sugeriše da se svi veliki telekom igrači u Evropi i Americi suočavaju s nekoliko kritičnih pokazatelja – nizak koeficijent odnosa troškova kapitala i povrata kapitala, pad vrednosti akcija, povećanje finansijskog rizika i visoka zaduženost – koji ih teraju u transformaciju. U periodu od 2014. do 2022. godine najvećim evropskim telekom operatorima trošak kapitala skočio je sa pet na šest odsto, a procenat povrata kapitala pao je sa osam na četiri odsto.
Dve čađave poruke
U istom periodu porastao je finansijski rizik (dug raste, kapital opada) kompanija AT&T, američki Deutsche Telekom, Orange, Telefonica i Vodafon (samo je Verizon imao isti odnos rasta duga i kapitala). U periodu novembar 2018 – novembar 2023. godine cena akcija AT&T, Verizon, Telefonica i Vodafon pale su 50 odsto a deonica Orange izgubila je 20 odsto vrednosti. Jedino je američki Deutsche Telekom zabeležio rast cene akcije (12 odsto). Što se tiče kapaciteta zaduživanja (dug/EBITDA), on se kreće od 1,1 (Telekom AT) do 2,0 (Telenor), 3,7 (Deutsche Telekom) i 4,7 (TIM). Primera radi, da bi smanjila leveridž (sa 2,9 na 1,7) Vodafon je prodao KKR-u 40 odsto udela u kompaniji Vantage Towers (vodeća evropska kompanija u oblasti telekomunikacionih stubova) a isto je uradio i Deutsche Telekom – prodao 51 odsto vlasništva GD Towers kompaniji DigitalBridge.
Finansijski posmatrano, razdvajanje u telekomunikacijama ima mnogo smisla. Dilojt navodi da se prodajom infrastrukture (mreže i stubova) postiže višestruka dobit (EBITDA puta 15-25) u poređenju sa prosekom prodaje tradicionalnih telekom kompanija (EBITDA puta 6-7). Pored toga, zajednička vrednost novih kompanija posle razdvajanja može biti i 40 odsto veća od stare firme.
Ne čupajte im brkove
Zbog ovih pokazatelja jasno je zašto KKR kao kupac nije usamljen slučaj. Taj fond jedan je od mnogih svetskih investicionih fondova koji od 2015. godine sve značajnije oblikuju pejzaž globalnog tržišta telekomunikacija. Procena Kredi Svis je da je od januara do aprila 2021. prodato telekomunikacionih tornjeva u vrednosti od 15 milijardi evra. Ti fondovi su za 234 milijarde dolara kupili tornjeve i mreže od telekom kompanija od 2015. do 2022. godine, a još 145 milijardi dolara potrošili su na kupovinu ostalih biznisa (B2C&B2B, B2C&Infra, B2B&Infra, B2C only, B2B only). Među najvećim kupcima su BS Partners, Altice, KKR, PPF, Blackstone, Morgan Stanley…
Pojava digitalnih platformi podstiče najveće telekom kompanije da rekonfigurišu imovinu i prikupljaju kapital prodajom imovine umesto novim zaduživanjem. Platforme su ubrzale tržišnu dinamiku (promena potreba korisnika – preduzeća i pojedinaca) i izmenu poslovnog modela (tražnja vođena većom vrednošću). Performanse provajdera digitalnih platformi su impresivne: usluge su im u oblaku (cloud), tržište otvoreno za partnere, imaju pristup velikim zajednicama programera i API arhitekturi (komunikacija mrežne platforme sa aplikacijama).
Digitalna revolucija i veštačka inteligencija ubrzano i radikalno menjaju tržište i svet. Pred telekom operatorima je veliki izazov transformacije – moći će da se takmiče s digitalnim platformama ako izgrade svoje platforme (Deutsche Telekom sa EMnifi) i uvećaju investicije u osnovna sredstva (Vodafon traži partnera da uloži milijardu funti u strateško pozicioniranje za IoT). Zato prodaju non core biznise (infrastrukturu).
Telekom kompanije moraju da razmišljaju kao velike digitalne platforme – važan je jedino korisnik, on donosi zaradu. Sudbinu sličnu najvećim kompanijama dele i ostali (manji nacionalni i regionalni) igrači na tržištu. Takvima konsultantska firma Arthur D. Little predlaže da prodaju tornjeve i optičku mrežu, da poslovni model radikalno pomere na uslugu (da bi lakše „zajahale“ buduće talase inovacija) i da se povežu s digitalnim platformama.
Grobar lažne države blagostanja
Prakse globalne transformacije primenjuju i telekomunikacione kompanije koje posluju na tržištu Srbije.
Kompanija United Group BV prodala je letos saudijskom provajderu integrisane informaciono-komunikacione infrastrukture TAWAL (najveći na Bliskom istoku i Severnoj Africi) firmu TowerCo sa 4.800 telekomunikacionih stubova u Bugarskoj, Hrvatskoj i Slovenije za nešto više od 1,2 milijarde evra. Taj novac United Group upotrebiće za potpunu otplatu 525 miliona evra duga za 2024. godinu i 550 miliona evra iz 2025. godine.
Nedugo zatim objavljeno je da se i Telekom Srbija pridružio globalnim trendovima u telekomunkacijama i da će (posle odobrenja regulatornih organa) prodati 1.827 antenskih stubova u Srbiji, BiH i Crnoj Gori britanskoj kompaniji Actis GP LLP (vodeći globalni investitor u održivu infrastrukturu). Iako cena transakcije nije saopštena, iz Telekom Srbija kažu da će ona biti jednaka sličnim transakcijama u EU i da su u posao uključene Svetska banka i EBRD. Kapital od prodaje Telekom Srbija planira da investira u dalju transformaciju po ugledu na velike svetske telekome i u skladu s novom poslovnom strategijom u toj oblasti.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
Ime *
Komentar
Prodaj toranj za platformu
6
1
18.12.2023
Ekonomska scena Italije dobro se protresla ove jeseni. Razlog je – vredan kupoprodajni posao koji su sklopili telekomunikaciona kompanija TIM Group i investicioni fond Kohlberg Kravis Roberts (KKR).
Njihovo trgovanje izazvalo je buru i u privrednim i u političkim krugovima ove zemlje, a taj poslovni dil bio je uglavnom jednosmeran – kompanija je prodavala imovinu a fond je kupovao i nije žalio para.
Ovaj poslovni potres posledica je odluke TIM Group da ojača svoje performanse u dva poteza: kroz rekonfiguraciju imovine (prodaja infrastrukture) i transformaciju poslovnog modela. Jedan potez dogodio se u novembru: bord direktora TIM Group (uz saglasnost italijanske vlade) odobrio je prodaju 20 odsto biznisa „NetCo“ (upravljanje optičkom mrežom do kućnog praga) američkom investicionom fondu KKR za 2,2 milijarde evra. Očekuje se da će tom transakcijom vrednost kompanije biti uvećana na 18-22 milijarde evra a dug smanjen za oko 14 milijardi (ukupan dug je 30 milijardi). Menadžment TIM-a odložio je odluku da KKR-a proda podmorsku kablovsku mrežu Sparkle (procenjenu na dve milijarde evra) dok ne proveri mogućnost veće ponude. Drugi potez TIM je napravio 2021. godine kad je s KKR-om uložio 7,7 milijardi evra u zajedničko preduzeće FiberCop za umrežavanje optičkih kablova širom Italije (treći partner je FastWeb sa 4,5 odsto vlasničkog udela).
Zar opet Razvojna banka?
Ovim potezima Pjetro Labrola, generalni direktor TIM-a, kao da je sledio čuvenu izjavu DŽima Barksdejla, izvršnog direktora firme Netscape: „Postoje samo dva načina da se zaradi novac u poslu: jedan je da se udruži, drugi je da se razdvoji“.
Nije TIM Group jedina kompanija koja se odlučila za tu strategiju. Širom sveta telekomunikacione kompanije razmatraju ili uveliko izdvajaju infrastrukturu (NetCo, InfraCo, TowerCo) iz osnovnog biznisa. Razloge nije........
© Danas
visit website
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Gideon Levy
Belen Fernandez
Andrew Mitrovica
Mort Laitner
Ali Fathollah-Nejad
Rami G Khouri
Nikkei Editorial
