Pre Ribnikara, Dubone i Malog Orašja – bila je Panda. Međutim, za razliku od majskih zločina, gde je dosta toga već poznato, ubistvo u pećkom kafiću po svemu sudeći će zauvek ostati nerešeno.
U napadu na kafić iz decembra ‘98. ubijeno je šestoro mladića srpske nacionalnosti: Ivan Obradović (15), Zoran Stanojević (18), Vukota Gvozdenović (16), Svetislav Ristić (18), Ivan Radević (24) i Dragan Trifović (18).
Kažu da svaki slučaj ima svoje vreme, ali Pandino nikako da dođe.
Miloševićev režim je pohapsio nekoliko Albanaca i proglasio slučaj rešenim, ali je to bilo samo mazanje očiju. Svi su naknadno pušteni, a niko zvanično nije odgovarao za ubistvo.
Zločin nije rešen ni nakon petog oktobra, ali ni ubistva Đinđića, kada je najveći broj predmeta koji je uključivao državne i paradržavne strukture dobio pravni epilog.
„Od 1998. ‘zavlače’ nas svi u državi. Ali, mi ne odustajemo od istine“: Ni posle 25 godina ne zna se ko stoji iza ubistva mladića u kafiću „Panda“
Sledeći prozor za rešavanja slučaja otvorio je sam Aleksandar Vučić, kada je 2013. godine javno izjavio da zločin nisu počinili Albanci i da će javnost da bude zgrožena kada se bude otkrila istina.
Dve godine kasnije, na konferenciji za medije je rekao da je gotovo siguran šta se dogodilo, ali da nema dokaza.
– Nisam siguran da bi naši organi mogli da se ponose onim što su tada uradili, kazao je Vučić, u sebi svojstvenom kriptovanom maniru.
I to je, manje više sve u poslednjih 25 godina. Nigde suđenja, ni optužnice. A gde nema pravde, ima politike.
Podnet zahtev za saslušanje Vučića u istrazi masakra u kafiću „Panda“ iz 1998. godine
Ovu “okruglu” godišnjicu premijer Kosova Aljbin Kurti iskoristio je kako bi postavio spomen-ploču na kojoj nedvosmisleno tvrdi su mladići streljani po “naređenju Državne bezbednosti”.
Svakako i ova tvrdnja se temelji na uverenosti, a ne na dokazima. Da ima dokaze koji nepobitno povezuju srpske vlasti sa zločinom, Kurti bi ih odavno objavio.
A osim što ni kosovska strana ne raspolaže nikakvim dokazima o odgovornima, ovakav potez još jednom dokazuje da na Balkanu nema ničega lakšeg nego obeležavanje tuđih zločina.
Za to vreme, porodice žrtava svedoče kako njihov bol postaje moneta za prepucavanje, trauma prevodi u političke poene.
Svesni toga, odlučili su da igraju istu igru i preko punomoćnika sugerišu tužilaštvu da sasluša Vučića ne bi li pojasnio svoje šifrovane poruke koje je javno iznosio.
Problem je što je na ovim prostorima politika uvek imala primat nad pravom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
Ime *
Komentar
Gde nema pravde, nastupa politika: Pre Ribnikara, Dubone i Malog Orašja – bila je Panda
8
10
16.12.2023
Pre Ribnikara, Dubone i Malog Orašja – bila je Panda. Međutim, za razliku od majskih zločina, gde je dosta toga već poznato, ubistvo u pećkom kafiću po svemu sudeći će zauvek ostati nerešeno.
U napadu na kafić iz decembra ‘98. ubijeno je šestoro mladića srpske nacionalnosti: Ivan Obradović (15), Zoran Stanojević (18), Vukota Gvozdenović (16), Svetislav Ristić (18), Ivan Radević (24) i Dragan Trifović (18).
Kažu da svaki slučaj ima svoje vreme, ali Pandino nikako da dođe.
Miloševićev režim je pohapsio nekoliko Albanaca i proglasio slučaj rešenim, ali je to bilo samo mazanje očiju. Svi su naknadno pušteni, a niko zvanično nije odgovarao za ubistvo.
Zločin nije rešen ni nakon petog........
© Danas
visit website
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Gideon Levy
Belen Fernandez
Andrew Mitrovica
Mort Laitner
Rami G Khouri
Ali Fathollah-Nejad
Nikkei Editorial
