Hartefakt je sa svojim Kvir karavanom krenuo na put za jug, a prvo stajalište im je bilo Narodno pozorište Pirot, gde su u utorak, u punom teatru, izveli predstavu „Naš sin“, koju potpisuje reditelj Patrik Lazić.
Na sceni su glumci – Dragana Varagić, Aleksandar Đinđić, Amar Ćorović, maestralno izveli predstavu, ispraćenu dugim aplauzom publike svih generacija, a kuriozitet je bio i poseta đaka pirotske gimnazije, jer se, kako i sami kažu, ne dešava često da škole dovedu srednjoškolce na predstavu sa LGBT tematikom.
Sjajna atmosfera sa predstave nastavila se druženjem srednjoškolca sa autorom i glumačkom ekipom. A karavan se dan nakon toga zaputio za Niš.
Senka nad inače vedra zbivanja, koja se prenela i u razgovor sa rediteljem Patrikom Lazićem, nadvila se iz Beograda pošto je 26. februara u Prajd info centru organizovana konferencija za medije nakon što je na društvenim mrežama eksplodirala vest o optužbama za policijsko nasilje nad pripadnicima LGBT populacije.
Na konfereniji je majka napadnutog gej mladića iznela podatke da je policija bez naloga nasilno upala u stan gde maldić živi sa cimerkom, u potrazi za opijatima. Kada su pripadnici MUP-a primetili obeležja LGBT populacije, nasilje je eskaliralo i u seksualno zlostavljanje, ispričala je ova, vidno potresena, žena na konferenciji.
Na konstataciju da se većina napada na pripadnike LGBT populacije gotovo nikada do kraja ne procesuira, te da je ovo najniži udarac do sada jer su sada sami pripadnici MUP-a napadači, Lazić odgovara primerom – praveći paralelu sa huliganskim nasiljem tokom Evroprajda 2022.
LGBT i Srbija: Policija i Zaštitnik građana ispituje navode o zlostavljanju mladića i devojke
– Kad me pitaš kako se osećam, rekao bih poniženo. To je ključna reč. Sećam se 2022. godine kada se Evroprajd održavao u Beogradu, jer sam tog dana doživeo najveći životni strah. Desio se u trenutku odlaska na Prajd, dok se u gradu osećao „lov na tebe“, čekao si kada će te i iz kog ćoška neko nahvatati da ti polomi glavu. U takvim momentima instinkti prorade – društvo i ja smo išli ka ulazu, doslovno bez reči, pokušavajući da se rasporedimo tako da izgledamo što manje „sumnjivo“, da idu momak i devojka, ili tri momka kao društvo – priseća se Patrik.
A o strahu o kome reditelj govori verovatno svako ko je te 2022. godine krenuo na Evroprajd može da posvedoči. Sada se, kako uviđa reditelj, rodio novi strah.
– U momentu prelaska barijere i po ulasku iza policijskog kordona na Evroprajd, stvarao se osećaj sigurnosti. U tom trenutku si znao da je tu neka policija koja te štiti. Ovo što se desilo je posebno zastrašujuće i zabrinjavajuće, zato što te sad i ti policajci koji su te štitili, više, očigledno, ne štite. Zato je sve ovo užasno potresno – zapaža rediteljl.
No, ono što ga ipak najviše brine, a o čemu je govorio i dok su Protesti protiv nasilja bili aktuelni – jeste činjenica da se u Srbiji jako selektivno bori protiv nasilja.
– Niko ovo zapravo neće ni okarakterisati kao nasilje. Većinska Srbija vrlo selektivno gleda na to šta je nasilje. I kad kažemo – imamo nultu toleranciju na nasilje – istina je – ne, nemamo. Imamo prema jednom aspektu u kome smo se svi udružili kad se desilo ubistvo dece i kada je bilo toliko očigledno da se protiv toga mora ustati. A sva druga nasilja koja se dešavaju – njih nekako ne doživljavamo. Zato mene, kada se koristi sintagma „protiv nasilja“, zabrinjava i užasava činjenica što mi nismo protiv svake vrste nasilja, a dokle god se selektivno borimo protiv nasilja, ovakvih stvari će biti. I nikada ga nećemo iskoreniti, ako na svaki oblik nasilja ne kažemo – ne, to ne može tako – zaključuje Lazić.
I pita se gde su sada protesti protiv nasilja, i zašto nisu organizovani.
– Mene zanima da li će ih sutra biti i gde su danas protesti, gde su danas reakcije, gde je masovni izlazak? Ali ne, naravno da ih nema. Kada je gej zajednica u pitanju, onda to nije nasilje – konstatuje ironično reditelj tužnu istinu u vezi sa hipokrizijom našeg društva.
Upitan na koji način tema predstave komunicira sa auditorijumom na datu temu, on ukazuje da „Naš sin“ to čini na intimnijem, nivou porodice.
– Ova predstava pomaže da se reši nasilje unutar porodice. Ok, trpiš nasilje policije, nasilje huligana, trpiš nasilje u školi, svuda… Koliko je užasno kada nasilje trpiš i unutar svoje porodice. „Naš sin“ targetira rešavanje porodičnih problema i toga šta se dešava kada porodice počnu da razgovaraju, krenu da pričaju o stvarima, i da ih rešavaju. Lično mi je značilo da i sam posle predstave sa svojom porodicom rešim stvari i da shvatim da je zapravo samo trebalo razgovarati – ukazuje reditelj.
Probuđene zverke homofobije i ksenofobije
Opet, moguće je napraviti paralelu, jer je vidna zabrinutost majke napadnutog mladića nešto sa čime bi se svaka brižna majka mogla da saoseća. A sama predstava se bavi emocijama roditelja LGBT dece.
-Strašno je kako ljudi ne mogu da se poistovete sa roditeljima LGBT populacije i koliko je strašno roditeljima nas LGBT dece, kao i to koliko ovaj slučaj prepadne svakog roditelja koji je prošao tu borbu, koji proživi sve sa detetom i odrastanje i užasno težak pubertet i razna maltretiranja i dođe od toga da iskreno prihvati svoje dete, da ga voli – a onda doživi nešto ovako. To je onaj strah koji roditelji imaju, te se sa razlogom brinu kad im se dete „autuje“. To jeste jedan od glavnih roditeljskih strahova, a videli smo u ovom trenutku – policija ga samo pojačava – konstatuje Patrik Lazić.
Izvođenje „Našeg sina“ u Pirotu i Nišu dešava se u susret jubilarnom pedesetom izvođenju predstave koje će se desiti 5. marta u Hartefakt kući u Beogradu. Predstava je do sada gostovala i u Dablinu, Drezdenu, Temišvaru, Bratislavi… Glavna glumačka nagrada Dragani Varagić na festivalu u Banja Luci, kao i nagrada mladog žirija za najbolju predstavu na festivalu u Drezdenu, samo su neka od priznanja koje predstava, prema tekstu i u režiji Patrika Lazića, dobija. S druge strane, Kvir karavan obuhvata desetak gradova po Srbiji u koje dolaze Hartefaktove predstave s kvir tematikom. Nakon Pirota i Niša, tokom cele 2024. godine karavan ce svakog meseca obilaziti po neki grad u Srbiji gde će biti odigrana predstava i nakon toga organizovan razgovor između publike i izvođača/autora.
– Ovim želimo da manjinske teme i perspektive dovedemo u gradove i mesta gde tradicionalno teže dolaze predstave nezavisne scene, pogotovo predstave sa osetljivim temama kao što su LGBTI pitanja i problemi. Neretko publika ima potrebu da posle predstave razgovara s autorima i glumcima o društvenim pitanjima koje predstava pokrene – ističe Patrik povodom karavana i predstave.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
Ime *
Komentar
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Gideon Levy
Belen Fernandez
Rami G Khouri
Tarik Cyril Amar
Mort Laitner
Rachel Marsden
Bradley Blankenship
Michael Kwet
visit website
