У БиХ и Републици Српској готово да нема струке која је вишак на тржишту рада. Све гране привреде суочавају се са недостатком стручне, квалитетне радне снаге. И птице на грани знају да су занати већ одавно дефицитарна занимања, али све је осјетнији и мањак високообразованог кадра.
Инжењери, било електро, машинске, грађевинске, технолошке струке до посла долазе врло брзо након што стекну факултетску диплому, а већину апсорбује домаћа привреда. Разлог је наравно већа потражња од понуде, односно јаз између потребног и расположивог квалификованог кадра нарочито, јер они са озбиљнијим искуством и знањем одлазе или су отишли у иностранство гдје су плате далеко веће од овдашњих.
Таква ситуација на локалном, регионалном и иностраном тржишту рада јавна предузећа полако, али сигурно оставља без инжењера који су перјаница развоја сваког друштва, нарочито модерног гдје се иновације дешавају готово на дневном нивоу. Недостатак стручног кадра могао би угрозити реализацију великих инфраструктурних пројеката који су од стратешког значаја, или евентуално повећати њихову цијену усљед увоза иностраних стручњака који своје знање и рад наплаћују дебело.
Да би се превазишао овај проблем руководиоци појединих јавних предузећа предлажу да се уведе лекс специјалис којим би сваком студенту Машинског и Електротехничког факултета у Српској након што заврши студије било гарантовано радно мјесто и просјечна плата од 2.500 КМ у компанијама са државним капиталом.
Међутим, велико је питање да ли и у коликој мјери предложено рјешење може зауставити одлазак инжењера. Људи од струке сматрају да је поред плате, која је веома битан фактор, и те како важно подићи свијест о потреби развоја инжењерских дисциплина и позиционирања у друштву струке и науке. А да и те како треба радити на популаризацији тих занимања доказ су ставови младих међу којима мањи број њих жели студирати инжењерске науке. Млади радије бирају струке као што су маркетинг, право, економија, медицина упркос чињеници да у индустрији одмах по завршетку студија могу доћи до посла и зарађивати изнад просјечне плате.
Електроинжењере послодавци врбују још у клупама амфитеатара. Стартап сцена расте вртоглавом брзином у региону и факултети ни изблиза не могу произвести кадра колико тржишту рада треба.
Српска због немара већ годинама губи радну снагу, од нискоквалификованих радника до високообразованих и са том проблематиком нажалост нико озбиљно да се ухвати у коштац. Послодавци по устаљеном обичају за све окривљују државу, а држава послодавце. Вртимо се у зачараном кругу, а реченицу: “Само да ми је отићи одавде” изговара све више људи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
Нико, ништа
33
0
01.12.2023
У БиХ и Републици Српској готово да нема струке која је вишак на тржишту рада. Све гране привреде суочавају се са недостатком стручне, квалитетне радне снаге. И птице на грани знају да су занати већ одавно дефицитарна занимања, али све је осјетнији и мањак високообразованог кадра.
Инжењери, било електро, машинске, грађевинске, технолошке струке до посла долазе врло брзо након што стекну факултетску диплому, а већину апсорбује домаћа привреда. Разлог је наравно већа потражња од понуде, односно јаз између потребног и расположивог квалификованог кадра нарочито, јер они са озбиљнијим искуством и знањем одлазе или су отишли у иностранство гдје су плате далеко веће од........
© Glas Srpske
visit website
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Gideon Levy
Belen Fernandez
Rami G Khouri
Mort Laitner
Tarik Cyril Amar
Rachel Marsden
Bradley Blankenship
Michael Kwet
