Индустрија са безброј проблема. Тако би се најкраће могла описати домаћа производња одјеће и обуће, будући да се предузећа из те гране привреде често сучавају са низом негативних појава које се одражавају на потражњу, продају па и саме производне погоне.

Глобална економска криза од избијања сукоба у Украјини озбиљно је угрозила пословање готово све и једне бранше. Готово да нико није имун на проблеме који су се умножили, с тим да неки и даље расту и усложњавају се. Растућа проблематика нарочито је изражена у текстилној индустрији, у шта смо се нажалост посљедњих мјесеци и седмица у Републици Српској сви увјерили. На сцени су већ неколико мјесеци негативни трендови који се односе на смањење броја радника па чак и затварање појединих погона. Да су проблеми у бранши озбиљни постало је јасно већ почетком године, када је приједорско предузеће “Мила-текстил” донијело одлуку о ликвидацији. На радикалне потезе у виду смањења броја радних мјеста недавно се одлучила и компанија “Мраз”, која је након отказа у Невесињу отпустила и 30 радница у погону у Фочи.

Шиваће машине понајвише су угасили лоши економски показатељи, јер је усљед глобалне кризе и стања на тржишту дошло до смањења потражње за производима текстила и обуће, будући да потрошачи у тешким временима штеде новац управо избјегавајући куповину одјеће, ципела, патика и слично.

Обимне залихе готових производа у складиштима продавница ЕУ, али и на домаћем тржишту, проузроковале су мање наруџбе, што је довело до смањења обима производње у појединим домаћим предузећима.

Отежавајућа околност су и уговорени послови са ино-партнерима који су склапани прошле године, прије него што је донесена одлука о висини најниже плате. Домаћи послодавци у те уговоре нису укалкулисали раст минималца од 28 одсто, колико је од јануара ове године у Српској увећана најнижа зарада, што оптерећује пословање. Нарочито јер страни партнери неће да чују за промјене уговора и подизање цијена рада.

Познато је да ову браншу годинама уназад муче и учестала боловања радника. Подаци показују да око 20 одсто радника, од укупно 13.500, колико индустрија обуће, коже и текстила запошљава, свакодневно одсуствује са посла по различитим основама.

С друге стране и ову браншу, као и бројне друге, мучи недостатак квалитетног кадра на тржишту рада, жестоко је притишће и конкуренција из Азије, чија је јефтина обућа и одјећа преплавила свијет. Неријетко имају потешкоћа и са набавком сировине, што је нарочито било изражено током пандемије вируса корона. Када се све то сагледа, јасно је да се ова грана индустрије бори за опстанак и врло неизвјесну будућност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

QOSHE - Борба за опстанак - Анита Јанковић Речевић
menu_open
Columnists Actual . Favourites . Archive
We use cookies to provide some features and experiences in QOSHE

More information  .  Close
Aa Aa Aa
- A +

Борба за опстанак

7 0
12.03.2024

Индустрија са безброј проблема. Тако би се најкраће могла описати домаћа производња одјеће и обуће, будући да се предузећа из те гране привреде често сучавају са низом негативних појава које се одражавају на потражњу, продају па и саме производне погоне.

Глобална економска криза од избијања сукоба у Украјини озбиљно је угрозила пословање готово све и једне бранше. Готово да нико није имун на проблеме који су се умножили, с тим да неки и даље расту и усложњавају се. Растућа проблематика нарочито је изражена у текстилној индустрији, у шта смо се нажалост посљедњих мјесеци и седмица у Републици Српској сви увјерили. На сцени су већ неколико мјесеци негативни трендови који........

© Glas Srpske


Get it on Google Play