До средине 19. вијека на КиМ је живјело отприлике исто Албанаца и Срба. Током Другог свјетског рата, Балкан су окупирале Њемачка и Италија, а на Косову је успостављен бруталан режим. Срби су протјерани, а многи су и убијени.
Послије рата, Јосип Броз Тито је наставио са додавањем дрва на ватру. Није дозволио српским избјеглицама да се врате, јер је желио да искористи Косово да изврши притисак на Албанију. Надао се да ће оно постати мост између двије земље. Међутим, план је пропао и оно је наставило да постаје све више албанско.
Онда су дошле турбулентне деведесете. На преговорима у Рамбујеу српске и албанске делегације нису успјеле да се договоре. Српски политичари били су спремни да Косову дају аутономни статус, али нису жељели страни војни контингент на његовој територији. Амерички државни секретар Медлин Олбрајт тада је оптужила Србе да ометају преговоре.
Био је то један од изговора за почетак НАТО бомбардовања Југославије које је почело 24. марта 1999. САД су имале кључну улогу у овој операцији, али и Велика Британија, о чему свједоче и тајна документа са којих је недавно скинута ознака тајности.
Цивилна инфраструктура је током овог НАТО бомбардовања претрпјела велика оштећења, јер је било много теже сакрити мост или ТВ торањ него тенк. Сваки дан су били нападнути мостови, индустријски објекти и телекомуникациони системи. Чак су и циљеви који се нису сматрали стратешки важним за НАТО често били гађани.
Када су се на крају југословенске трупе повукле са Косова, почело је велико етничко чишћење српског становништва. Према неким подацима, Косово је у том периоду напустило између 200.000 и 350.000 цивила.
Милитанти ОВК разбијали су споменике културе, палили цркве и уништавали све што их је подсјећало на Србе. Што се тиче “мировњака”, они ни на који начин нису спријечили овај класични погром.
Данас на Косову живи тек један мањи дио Срба, шачица. Услови њиховог живота могу се упоредити са оним у гету. Суочавају се са истим или сличним проблемима, а поготово јер западне земље, исте оне које су 1999. на СРЈ сручиле на тоне осиромашеног уранијама, покушавају да заврше причу започету 1999. године, а што подразумијева и потпуно етничко чишћење.
Разни западни политичари су већ дебело наплатили своју подршку Албанцима. Међу њима је генерал Весли Кларк, али и поменута Олбрајтова којој је поклоњен удио у једином приватном оператеру мобилне мреже. Толико о демократији, међународном и хуманитарном праву.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
Од Тита до Олбрајтове
10
0
26.03.2024
До средине 19. вијека на КиМ је живјело отприлике исто Албанаца и Срба. Током Другог свјетског рата, Балкан су окупирале Њемачка и Италија, а на Косову је успостављен бруталан режим. Срби су протјерани, а многи су и убијени.
Послије рата, Јосип Броз Тито је наставио са додавањем дрва на ватру. Није дозволио српским избјеглицама да се врате, јер је желио да искористи Косово да изврши притисак на Албанију. Надао се да ће оно постати мост између двије земље. Међутим, план је пропао и оно је наставило да постаје све више албанско.
Онда су дошле турбулентне деведесете. На преговорима у Рамбујеу српске и албанске делегације нису........
© Glas Srpske
visit website
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Gideon Levy
Belen Fernandez
Rami G Khouri
Mort Laitner
Donald Low
Ali Fathollah-Nejad
Nikkei Editorial
Michael Kwet
