Nikada manje nije bilo izbornih prigovora, žalbi, niti zahteva da se vide zapisnici ili da se pregledaju glasački džakovi. A izmišljotinu o 40 000 „fantomskih glasova“ u Beogradu čak i pojedini zapadni mediji smatraju Marinikinom fatamorganom.

Međutim, ova moćna izborna pobeda sporna je kod đilasovaca i pojedinih na Zapadu. Đilas, kopija ptice kukavica, poznate po svom specifičnom zvuku ku-ku i čerupanjem gnezda drugih ptica, kukumavče pišući za evropski „Politico“. Ponavlja mantru o pokradenim glasovima i optužuje Zapad što podržava „autoritarnog“ Vučića. I britanski „The Guardian“ ponavlja laži o „pokradenim“ izborima. Istovremeno, iznosi sulude tvrdnje da je „Vučić autokratski nacionalista“ i da je cilj Beograda da „podriva zemlje u susedstvu“. Ali šta drugo očekivati od Britanaca, koji su bombardovali Beograd 1944. na pravoslavni Uskrs, a zatim još nekoliko puta do kraja rata. Zar se i saveznici mogu bombardovati? Naravno, to je uobičajena politika Londona.

S obzirom da su sve predizborne ankete upućivale na ogromnu pobedu liste Vučića, gazda Đilas je, nekoliko dana pre izbora, obavestio Jonsona, sefa OEBS-ove kancelarije ODIHR, da neće priznati izbore ni na koji način i da su se spremili za proteste. Izborni debakl je đilasovskom „mirnom“ opozicionom savezu ostavio samo jednu alternativu – da nasiljem uzme vlast po ugledu na ukrajinski „Majdan“. Đilas, vlasnik liste „ Srbija protiv nasillja“, naredio je: „Nasilje za vlast u Beogradu i Srbiji“.

Prvi cilj đilasovaca bio........

© Informer