Da je Milorad Dodik tražio da gostuje kod Senada Hadžifejzovića, pa je upriličen vanredni CD dnevnik, saznali smo brzo. Prvo je zvao emisar, a onda on lično, možeš misliti. Nije me iznenadilo ono grljenje na kraju, mada reče Dodik da ni vazduh neće da deli sa muslimanima. Studio i grljenje može. Eh, nekad je Hadžifejzović išao u Banjaluku ili Istočno Sarajevo u kabinet da napravi intervju, sada je Dodik sjedio u studiju Face TV u Istočnom Sarajevu.
No manje bitno u ovom slučaju jer smo to gledali više puta – prvo digne tenziju, proširi se strah kako će rat, stignu mi desetine poruka sa istim pitanjem treba li bežati, a onda se on ukaže obično na Face TV-u da ispriča neku priču da samo što suzu ne pustim na te predloge. Od smeha najčešće, priznajem. Tako je onomad davao konstruktivne predloge o zajedničkom izvozu vode iz BiH, a ovoga puta je nudio dve milijarde Federaciji BiH za mirni razlaz. Rata neće biti, kaže. ‘ajde?! Naravno da nisu više devedesete, nema više JNA, ima NATO u okruženju, a para nema. Ne znam čije dve milijarde bi dao, što je smešna cifra, osim ako nije iz vlastitog džepa. Ili bi mu konačno nešto dala majčica Rusija, a možda računa i na neki kineski kredit. Ma, nema veze. Ionako ta ponuda može poslužiti za jedan naučnofantastični film sa tragikomičnim zapletom. Komično nije onima koji strahuju za svoju decu, jer ko se na vruće mleko opržio, i na jogurt Dodikov puše. Interesovale su me samo reakcije u Sarajevu jer ranije, posle svakog njegovog nastupa na Face TV-u, slušala sam komentare od taksista do prolaznika na ulici kako je šteta što Bošnjaci nemaju nekog takvog. Unezvereno sam ih gledala. Sad mi komentarišu kako, eto, možda ipak ne bude nekih sukoba, jer on je rekao, možeš misliti! Stvarno nas treba sve ograditi i dekontaminirati, pa edukovati. Hitno!
Čitajte kolumne Svetlane Cenić:
Starija sam žena, pa se setim i govora Milorad Dodika, tada predsedavajućeg Predsjedništva Bosne i Hercegovine, koji je 8. 7. 2019. otvorio na Jahorini plenarni sastanak na samitu Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP) i rekao, između ostalog: “Kad je već tako, iskoristimo je za dobrobit naših zemalja, a i regiona, iskoristimo i podršku koju nam u ovom procesu pruža Evropska unija. Osim toga, zemlje jugoistočne Evrope ili su već članice EU ili su orijentisane prema članstvu, zato će rješavanje u okviru procesa doprinijeti u velikoj mjeri evropskom putu onih učesnica koje još nisu članice Unije”.
E, eto, vidimo kako je koristimo, odnosno koliko se i on zdušno zalaže da se te prilike iskoriste. A pri tome navlači takvu omrazu na ceo srpski rod da ne daj bože da nešto pukne, toliki je bes nakupljen da ne smem ni da zamislim šta bi se sa Srbima desilo.
Pre petnaest godina desio se Molitveni doručak u Banjaluci. Organizator Igor Radojičić, tadašnji predsednik Narodne skupštine Republike Srpske. Tada i ne znam više ikada u Banjaluci. Saglasnost za domaćinstvo okupljanja dobijeno je od predstavnika Nacionalnog molitvenog doručka u Washingtonu i poslate su poruke mira i tolerancije. Vidimo da su urodile plodom do bola. Našeg.
Tako “tradicionalan” je trebalo da bude i onaj filmski festival BLIF održan 2008. u Banjaluci, ono kad su duvala maslačke na svečanom otvorenju. Bar sam se smejala kao luda, jer slika je stvarno bila nadrealna. No u okviru festivala bila su i dva posebna programa od kojih je jedan bio “Mir i tolerancija”. Stalno neka poruke mira i tolerancije, sa svih strana, a mi stalno u nemiru i netoleranciji.
A petnaest godina nakon banjalučkog Molitvenog doručka, dočekasmo sarajevski pod nazivom “Da svi budemo jedno”. Prvo mi pade na pamet da valja naučiti da budemo zajedno, a daleko je to da budemo jedno. Ali, valjda je opet do mene. Održana i panel-diskusija o temi “Svjesni svoje odgovornosti pred Bogom i ljudima”. Ako je u BiH iko u vlasti svestan svoje odgovornosti, ja sam operska pevačica manekenske građe! Jer da jesu, siromaštva bi bilo manje, kriminala i korupcije takođe, usaglašen bi bio onaj Plan reformi u okviru Programa rasta za nekih milijardu eura, dobili bismo datum početka pregovora sa EU, bliže bismo bili pravnoj državi, privreda bi bila u fokusu stalnom, obrazovanje pod hitno unapređeno… I da ne nabrajam, nema svrhe. Bolje bi bilo da je naziv panela bio “Kad bismo bili, a nismo, svesni svoje odgovornosti pred Bogom i ljudima”.
Kad ćemo mrdnuti dalje od ispraznih poruka o miru i toleranciji i koliko će još takvih skupova biti potrebno, samo nagađam. Pitam se kome se molimo i šta očekujemo, jer valjda je do nas. Pa, eto, sve i da je do Boga, ne može ni on sve sam, posebno kad su u pitanju silni novokomponovani vernici koji tako sa visine posmatraju sirotinju, obespravljene i ponižene.
Mir i tolerancija, prezir i govorancija
49
1
06.05.2024
Da je Milorad Dodik tražio da gostuje kod Senada Hadžifejzovića, pa je upriličen vanredni CD dnevnik, saznali smo brzo. Prvo je zvao emisar, a onda on lično, možeš misliti. Nije me iznenadilo ono grljenje na kraju, mada reče Dodik da ni vazduh neće da deli sa muslimanima. Studio i grljenje može. Eh, nekad je Hadžifejzović išao u Banjaluku ili Istočno Sarajevo u kabinet da napravi intervju, sada je Dodik sjedio u studiju Face TV u Istočnom Sarajevu.
No manje bitno u ovom slučaju jer smo to gledali više puta – prvo digne tenziju, proširi se strah kako će rat, stignu mi desetine poruka sa istim pitanjem treba li bežati, a onda se on ukaže obično na Face TV-u da ispriča neku priču da samo što suzu ne pustim na te predloge. Od smeha najčešće, priznajem. Tako je onomad davao konstruktivne predloge o zajedničkom izvozu vode iz BiH, a ovoga puta je nudio dve milijarde Federaciji BiH za mirni razlaz. Rata neće biti, kaže. ‘ajde?! Naravno da nisu više devedesete, nema više JNA, ima NATO u okruženju, a para nema. Ne znam čije dve milijarde bi dao, što je smešna cifra, osim ako nije iz vlastitog džepa. Ili bi mu konačno nešto dala majčica Rusija, a možda računa i na........
© Oslobođenje
visit website
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Gideon Levy
Belen Fernandez
Tarik Cyril Amar
Rami G Khouri
Dr Ramzy Baroud
Mort Laitner
Petra Lesjak Tušek
Bradley Blankenship
