Čitalac je verovatno zaboravio istoimeni film iz 1994. Odlični glumci, odličan reditelj i besmislen film. Nešto slično dobili smo krajem ove nedelje: odličan novinar, glavni urednik Nina, napravio je besmislen intervju s Vučićem. Bilo bi lepo da ga što pre zaboravimo, kao i film.
Naravno, smeje se glavni urednik Nina na primedbe da se prodao Vučiću zajedno sa svojom novinom. U pravu je, nije se prodao. Mada, nije nezanimljivo da je predlog redakciji za intervju s Vučićem stigao od nove vlasnice magazina. Šta je smetalo prethodnim vlasnicima, pa je Vučić odbijao da za Nin govori sedam i po godina, kako se kaže u najavi intervjua? I šta je to što novoj vlasnici drži otvorena vrata kod Vučića? Redakcija je odgovorila onako kako odgovaraju očajnici, a ne nezavisni novinari: može Vučić, ako posle ide i Đilas. Dobili su od vlasnice Đilasa, pa su uzeli i Vučića.
Kako je još mogla da odgovori redakcija na predlog vlasnice? Recimo ovako – što bismo sad pravili intervju s Vučićem kad se približavaju izbori, a on na njima ne učestvuje. Rado ćemo uraditi intervju s njim posle izbora, da ga pitamo kako mu se čine rezultati. Za razliku od Vučića, Đilas učestvuje kao kandidat na izborima, pa ima smisla pitati ga… šta god novinari požele da ga pitaju. I s Vučićem kao ima smisla razgovarati, ali svakako ne povodom izbora i pred izbore. Nemam ja šta da učim redakciju Nina, sve su to ozbiljni i pametni ljudi. Ali, vlasnica je direktno odradila posao za kampanju SNS-a i podmetnula novinarima Vučića kao učesnika izbora, što ovaj, da ponovimo, nije.
Glavni urednik je uradio ono što bi uradila svaka časna osoba. Umesto da podmetne nekoga iz redakcije, sam je uradio intervju. I pogrešio je. Intervju je trebalo da uradi novinar iz redakcije, ili urednik rubrike pod kojom će se intervju voditi, ako se već poštuje neka hijerarhija. Ali, glavni urednik je znao da pogodba nije dobra, da je intervju kompromitujući za onoga ko će ga uraditi, pa je taj teret odlučio da ponese sam. Spasio je redakciju, ali nije izvukao novinu. Verujem da bi glavni urednik mogao da kaže da se mnogo pitanja skupilo tokom proteklih sedam i po godina, pa sve i ako je pred izbore, treba iskoristiti šansu. Sad zna kakva je to šansa za razgovor bila. Ali, sad je kasno.
Dakle, mesecima i godinama, pogotovo pred izbore, slobodni mediji, opozicione stranke, opoziciono nastrojeni žitelji Srbije objašnjavaju, žale se, očajavaju što se ne može živeti od Vučića. On je sve, svuda, sve vreme. Nevladine organizacije i nezavisni novinari mere vreme u informativnim programima elektronskih medija, prebrojavaju naslovne strane i članke u štampanim medijima i brojevi su neumoljivi, s pravom očajavaju i političari iz redova opozicije i slobodni mediji i žitelji Srbije – stvarno se od Vučića ne može živeti. Ponajviše u vreme pred izbore. Rezignirano su se smejali donedavno – u ovoj i prošloj godini, imao je bezmalo intervju dnevno.
I pošto je sve to tako, nedelju dana pred izbore, šta se dosetila vlasnica Nina, a redakcija pod jednim uslovom to prihvatila – bravooooo, intervju s Vučićem. Dobro, mogu zamisliti objašnjenje za to. Glavni urednik je možda rezonovao ovako: gde god da se pojavi, Vučić odgovara na pitanja koja je sam sebi spremio. Niko ga nigde ne pita ono što je važno i o čemu on uporno izbegava da govori. Jeste, glupo je da mu damo prostor pred izbore, i zato što na njima ne učestvuje i zato što ga i inače svuda ima. Ali, izgleda da je u škripcu čim nam preko vlasnice šalje poruku da hoće intervju kod nas, a nama će to biti šansa da ga pitamo ono što niko drugi ne sme da ga pita.
Sve pogrešno. Naravno da je Vučić namignuo vlasnici jer vidi da kampanja SNS-a ide do đavola, da je ljudima preko glave njegove arogancije i naručenih intervjua, i da bi bilo izvrsno za njega da se pojavi na mestu koje još nije onečistio svojim izjavama. Ali, zahvališ se i kažeš, možda drugi put, sad pratimo izbore. E, ali šansa da se pita ono što ga niko nije pitao? To naprosto nije tačno. Glavni urednik postavio mu je uglavnom pitanja na koja je Vučić već mnogo puta odgovarao. Ima novinarki, hrabrih i posvećenih, koje Vučića presreću istim onim pitanjima koja je dobio i od glavnog urednika. Sam Vučić je takođe birao da na njemu prijateljskim medijima odgovori na ista ta pitanja.
Drugim rečima, glavni urednik nije dobio nijedan odgovor koji od Vučića već nismo čuli. Dakle, red laži, red prećutkivanja i zaobilaženja odgovora, red kukumavčenja. Sve isto kao i svuda drugde. Čak i glavni urednik, inače dobar novinar i oštar komentator, delovao je bledo suočen s tom masom… hm, masom čega… praznine, nesuvislosti, laži… Kako god, Vučić ga je pritisnuo i glavni urednik se povukao. Recimo, Vučić kaže, pa zar vi verujete u tu priču o 9.000 dinara za glas. Glavni urednik je trebalo da kaže – da, verujem, to tako liči na vas. Nije se desilo. Na pitanje zašto se Nikolić nije bavio Kosovom, a imao je želju, Vučić se prvo iskukao kako mu je teško, a onda je rekao da belosvetski pregovarači hoće da razgovaraju s osobom koja ima moć i utiče na stvari. Glavni urednik je morao da pita – ali otkud vama ta moć na mestu koje tu moć po ustavu i zakonu nema? Nije se desilo.
Možemo ovako i dalje. Na pitanje zašto se u stranačkim poslovima SNS-a isplaćuje gotovina, mimo ugovora, Vučić ne propušta u odgovoru da pljune opoziciju, a da glavnom uredniku šeretski kaže – ispitaćemo. Na Vučićevu usputnu primedbu da je on shvatio da je ponašanje vođe navijača prevršilo svaku meru i da je rekao da se to ispita a navijač uhapsi, glavni urednik propušta da kaže – kakve to veze ima s vama i zašto je bitno šta ste vi shvatili u vezi s tim?
Naravno, glavni urednik bi mogao da odgovori da je njegov posao bio da nam da sliku Vučića, a da onda čitaoci sami izvedu sud o njemu, Vučiću dakle. Dogodilo se obrnuto, glavni urednik je sebe izložio sudu. Što je i logična posledica forme intervjua. Intervju zaista daje sliku o sagovorniku. Ali, od Vučića smo dobili sliku koju smo videli bezbroj puta do sad. Od njega ništa novo nismo čuli i ništa novo o njemu iz intervjua nije moguće zaključiti. Što onda sudu ostavlja samo drugog sagovornika. Apsolutno verujem da se glavni urednik nije prodao. Vlasnica je mnogo sumnjivija. Ali, nije ovo tekst o njoj. Dakle, što se glavnog urednika tiče, umesto što se smeje primedbama i kritikama, neka barem samom sebi objasni šta mu je to trebalo.
Peščanik.net, 08.12.2023.
Srodni link: Ljubodrag Stojadinović – Dačićev miraz
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Gideon Levy
Belen Fernandez
Andrew Mitrovica
Mort Laitner
Nikkei Editorial
Rami G Khouri
Ali Fathollah-Nejad
visit website
