Krenimo ponovo, kako to inače ponekad radimo, od pravnika Srđe Popovića. Njemu nije bilo teško da ide uokolo i objašnjava da su za pristojnu zemlju potrebni i vladavina prava i pravna država. Iako izgleda da su te dve sintagme sinonimi, Popović bi govorio da vladavina prava znači da zakoni na snazi „nešto valjaju“, dok pravna država podrazumeva da se ti zakoni poštuju. Imao je običaj i da kaže da je Treći rajh bio pravna država, ali daleko od bilo kakve vladavine prava.
Jedan drugi pravnik, u mnogo čemu sličan Popoviću, Franz Neumann objasnio je termin pravna država malo komplikovanije: on će reći da pravna država podrazumeva razdvajanje političke strukture države od njene pravne organizacije, koja sama, to jest nezavisno od političke strukture treba da garantuje slobodu i sigurnost. Što se vladavine prava pak tiče, i za to postoji komplikovanija definicija: vladavina prava ogleda se u ograničavanju političke vlasti nekim opštim zahtevima za otklanjanje institucionalno-normativnih i realno političkih mogućnosti arbitrarnog političkog odlučivanja.
Eto, neka mi oprosti dobronamerni čitalac za ovaj rogobatni ulazak u tekst. Sve je to stavljeno odmah na početak da bismo se sada osvrnuli na to kako čelnici režima ovih dana koriste reči legalno i legitimno. Nije stvar samo u tome da ih koriste pogrešno, oni ih koriste tako da ih sasvim lišavaju smisla.
Ali, ne rade to bez razloga: samo kada reči legalno i legitimno lišite smisla, Srbija iz velike daljine može da zaliči na pristojnu zemlju. Reč je dakle o manipulaciji, to jest o goloj prevari. A sve to da bi se sakrilo očigledno – Srbija s Vučićem na čelu nije suverena država, iako Brnabić uporno ponavlja da se suverenitet zemlje mora braniti od opozicije a ne od Vučića. Pored ostalog, i to što ona priča može da prođe samo ako se pregaze legalnost i legitimnost.
Ono što novoradikali iz tekuće vlasti nazivaju legalnošću, odgovara po značenju pojmu pravne države. Kada pak pominju legitimnost, to ima veze s vladavinom prava. Pošto smo postavili jednačinu, sada možemo da podvučemo crtu i vidimo šta smo dobili. Novoradikali kažu da bi njihova vlast u Beogradu, posle izbora od 17. decembra 2023. bila legalna, ali ne i legitimna. Što će reći, ako formiraju gradsku vladu, to će biti po zakonu, ali neće biti opravdano.
I tu sad vidimo kako raste gomila problema. Ako će novoradikalska vlast u Beogradu biti po zakonu, ali neopravdana, to znači da se u Beogradu i u čitavoj Srbiji može krasti po zakonu, ali da nije lepo kada se to radi. Drugim rečima, novoradikali hoće da kažu da su u skupštini donosili zakone koji legalizuju krađu.
Da li su zaista hteli baš to da kažu, teško je reći. Legitimnost i legalnost u dobroj meri jesu i sinonimi, iako ne sasvim. Legitimnost se da lako izvesti iz legalnosti, ako zakoni nešto valjaju. Opravdano je dakle ono što je u skladu sa zakonom, jer su sami zakoni i procedure za njihovu primenu fer i pravedni. Onog trenutka kada su rekli da u Srbiji nešto može biti legalno ali ne i legitimno, novoradikali su priznali da sami zakoni i procedure za njihovu primenu nisu ni fer ni pravedni. Eto priznanja niotkuda.
Mada, mnogo smo reči potrošili da bismo rekli očiglednu istinu – niti Srbija ima sasvim dobre zakone, niti su procedure za njihovu primenu uvek fer i pravedne, niti se sami ti zakoni, kakvi god da su, ovde dosledno poštuju. Srbija naprosto nije ustavna (liberalna) demokratija. A pojmovi legalno i legitimno (kao i sintagme pravna država i vladavina prava) imaju smisla samo u kontekstu ustavnih (liberalnih) demokratija.
Novoradikalima je zapravo mnogo draža jedna druga vizija države – ona schmittovska. Seća se čitalac, Carl Schmitt je verovao da je suveren onaj ko ima moć da se izdigne iznad zakona i da u krizi postavlja nova pravila. Od 2012. naovamo, novoradikali drže Srbiju u permanentnoj krizi, što Vučić koristi da izigrava schmittovskog suverena. Igrajući se tako, uništio je sve što je posle devedesetih preostalo od institucija u zemlji. Ponavljajući bez prestanka da niko nije jači od države, dodajući implicitno: država, to sam ja – Vučić je demonstrirao uokolo mišiće, naročito kada je krao izbore.
Time je praktično srušio suverenitet Srbije i spolja i unutra. Unutra – zato što ga je oduzeo od žitelja Srbije i preneo na sebe i svoju stranku. Spolja – jer je učinio da Srbija postane podložna pritiscima. (Sve smo to već jednom gledali, u devedesetima.) Da se ne zavaravamo: mirno je Vučić mogao formirati vlast u Beogradu, jer kao ni do sad, ni sad on ništa ne mari ni za legalnost ni za legitimitet. Ali, spolja je došao neko jači od njega i zapretio mu. I Vučić sada – kao svaki sitni kalkulant – vaga. Što je loša vest za žitelje Srbije. Jer, Vučić je uspeo da izmesti odlučivanje o formiranju vlasti u Beogradu i izvan Beograda i izvan Srbije. Ako mu iz EU zaprete dovoljno ubedljivo, on će naravno ići na nove izbore u Beogradu. Ako ne, napraviće gradsku vlast bez obzira na legalnost i legitimnost.
Uz sve to, novoradikali navlače i mržnju iz drugih delova Srbije na Beograd. Jer, kažu oni, za Beograd su važni i legalnost i legitimnost, a drugde ćemo raditi šta god nam padne na pamet bez obzira na zakone i moralne norme. Pa se pokazalo da su legalnost i legitimnost nebitni, recimo, za Ljig, gde nije bio problem da se kupe odbornici opozicije. Je l’ su to žitelji Ljiga za novoradikale građani drugog reda, pa za njih ne važe ni moral ni zakoni onako kako važe za Beograđane?
Pored ostalog, i o tome bi morala da vodi računa opozicija – ponoviti izbore u Beogradu, a pustiti Ljig niz vodu nije ni legalno ni legitimno. Vratiti suverenitet Srbiji, koji su od nje oteli novoradikali, podrazumeva i da su svi žitelji Srbije jednako vredni i dostojni da po svojoj volji (a u skladu sa zakonom i moralom) upravljaju svojim zajednicama i zajedno donose odluke o njima. Objašnjavati to novoradikalima, zaludan je posao. Treba se nadati da bi to morali da razumeju ljudi iz EU.
I da zaključimo, pošto nije pravna država i pošto u njoj nema vladavine prava, Srbija nije ni suverena. Bez institucija i s lošim zakonima, ona sama sebi taj suverenitet ne može da vrati. Stoga je opozicija u pravu kada se obraća institucijama izvan zemlje: put do ponovo suverene Srbije vodi preko EU.
Peščanik.net, 23.02.2024.
Ni legalno, ni legitimno, ni suvereno
18
6
23.02.2024
Krenimo ponovo, kako to inače ponekad radimo, od pravnika Srđe Popovića. Njemu nije bilo teško da ide uokolo i objašnjava da su za pristojnu zemlju potrebni i vladavina prava i pravna država. Iako izgleda da su te dve sintagme sinonimi, Popović bi govorio da vladavina prava znači da zakoni na snazi „nešto valjaju“, dok pravna država podrazumeva da se ti zakoni poštuju. Imao je običaj i da kaže da je Treći rajh bio pravna država, ali daleko od bilo kakve vladavine prava.
Jedan drugi pravnik, u mnogo čemu sličan Popoviću, Franz Neumann objasnio je termin pravna država malo komplikovanije: on će reći da pravna država podrazumeva razdvajanje političke strukture države od njene pravne organizacije, koja sama, to jest nezavisno od političke strukture treba da garantuje slobodu i sigurnost. Što se vladavine prava pak tiče, i za to postoji komplikovanija definicija: vladavina prava ogleda se u ograničavanju političke vlasti nekim opštim zahtevima za otklanjanje institucionalno-normativnih i realno političkih mogućnosti arbitrarnog političkog odlučivanja.
Eto, neka mi oprosti dobronamerni čitalac za ovaj rogobatni ulazak u tekst. Sve je to stavljeno odmah na početak da bismo se sada osvrnuli na to kako čelnici režima ovih dana koriste reči legalno i legitimno. Nije stvar samo u tome da ih koriste pogrešno, oni ih koriste tako da ih sasvim lišavaju smisla.
Ali, ne rade to bez razloga: samo kada reči legalno i legitimno lišite smisla, Srbija iz velike daljine može da zaliči na pristojnu zemlju. Reč je dakle o manipulaciji, to jest o goloj........
© Peščanik
visit website
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Gideon Levy
Belen Fernandez
Andrew Mitrovica
Mort Laitner
Nikkei Editorial
Rami G Khouri
Ali Fathollah-Nejad
