Reklo bi se da je novi film Zacka Snydera tako loš, da se kritičari čak ne trude ni da budu duhoviti kada pišu o njemu. To otprilike izgleda ovako – Snayderov „Rebel Moon“ je spoj „Star Wars“ i „Sedam samuraja“/“Sedam veličanstvenih“ (od kritičara do kritičara stoji jedan ili drugi film, meni se pak čini da je referenca na western ipak bolja, iako je američki film svojevrsni remake japanskog), vizuelno nije tako loš (ima ih koji kažu i da je impresivan), scene borbe su s manje-više dobrom koreografijom i fino su snimljene (što ne čudi od Snydera), ali karakteri i priča se nimalo ne drže, da je sve zajedno gotovo negledljivo, pogotovo čitavih dva sata i deset minuta, koliko film traje. Tek jedan kritičar dosetio se da kaže da je film u stvari zabavan, pod uslovom da se gleda kao nenamerna parodija (kritičar će reći – „pun je nehotičnog ironičnog kiča“) na čitav žanr takozvanih space opera.
Nema se šta dodati ili oduzeti tim kritikama. Priča zaista jeste očajna. Karakteri su krajnje neuverljivi i nijednom crtom ne izlaze iz žanrovskih šablona (što nije neminovno mana, samo se ovde baš tako pokazuje). A glavna junakinja nije samo nakrivo postavljena u scenariju nego je i glumica Sofia Boutella igra poprilično slabo. Izuzev u scenama tuče i borbe, kada rade glumičino plesačko iskustvo i veština. Ali, uprkos svemu tome, film je najgledaniji na Netflixu u proteklih desetak dana, pa se lako može ispostaviti da je ta platforma napravila dobar posao kada se dogovorila sa Snyderom da za nju snimi ovaj film kao potencijalni početak sage o takozvanom Netflixovom univerzumu (po uzoru na univerzume DC-a i Marvela). Već u aprilu mogli bismo se uveriti koliko je taj posao zapravo dobar, kada budemo odgledali i drugi deo „Rebel Moon“. Iako šanse nisu velike da drugi deo popravi utisak o prvom.
Što nas ostavlja s pitanjem – zašto ljudi u velikom broju gledaju jedan nesumnjivo loš film? Nije prvi put da kritika seče Snyderov film. Pre par godina ni njegova „Justice League“ nije dobro prošla kod kritičara. Barem originalna verzija tog filma iz 2017. Istini za volju, Snyder nije ni završio tu verziju. Filmu se vratio 2021. i napravio je novu, svoju verziju, daleko bolju od prvobitne. Sada se najavljuje i nova duža verzija prvog dela „Rebel Moon“, kao što se i od drugog dela očekuje da ponovi čudo Snyderove verzije „Justice League“ – da loš film rediteljskom magijom pretvori u dobar. Da Snyder jeste dobar reditelj, nema razloga da sumnjamo. Pored „Zack Snyder’s Justice League“, njegovi „Watchmen“ iz 2009. i „300“ iz 2007. sasvim su dobri filmovi, da ne ulazimo sada u segment o zombijima njegove rediteljske karijere.
Što se „Watchmena“ tiče, to je verovatno najbolja ekranizacija bilo kog stripa koji kao scenarista potpisuje Alan Moore. Sam Moore inače prezire ekranizacije svojih stripova, pa tako i „Watchmena“, ali u poređenju s drugima – pogotovo s Lindelofovom serijom „Watchmen“ – Snyder se jeste uspešno izborio sa stripovskim predloškom. Drugim rečima, Snyder je očito dobar reditelj tuđih priča. Za razliku od „Rebel Moon“, on nije smišljao priče i karaktere ni (samostalno) pisao scenarije za „Justice League“, „Watchmen“ i „300“. Sva je prilika da Snyder nije dobar pripovedač, jer „Rebel Moon“ se raspada na niz slabo ili nimalo povezanih sekvenci. Pa ipak, neke od njih zaista su dobro režirane. To bi mogao biti prvi razlog da brojna Netflixova publika odgleda film. U vezi s tim, treba dodati i da Snyder ima svoje – nazovimo ih tako – gledaoce sledbenike. Oni će u „Rebel Moon“ dobiti sve ono zbog čega su i zavoleli Snydera.
Ali, to zbog čega jedan deo publike voli Snydera nije samo njegov vizuelni stil. Uostalom njegova – nazovimo je tako, pretenciozno – estetika u čvrstoj je vezi s glavnim idejama iz njegovih priča. A to su uglavnom – neka mi čitalac oprosti – ideje krvi i tla. Naravno, u raznim svojim varijantama i izvedenicama: od potenciranja fizičke snage do prezira prema običnim ljudima i njihovim sposobnostima da upravljaju svojim zajednicama i zaštite ih. To je jedan otvoreno antidemokratski i u skladu s tim elitistički etos. Pri čemu se elitizam tu ne vezuje za intelekt već za mišiće. To je sasvim eksplicitno u „300“, nešto manje očigledno u filmu „Watchmen“ (tu se moć manifestuje na drugi način), da bi se u punom kapacitetu vratilo u „Justice League“ i „Rebel Moon“. Tragove sličnih ideja imamo i u westernu „Sedam veličanstvenih“, ali to ostaje u dubokom drugom planu, iza jasne moralističke parabole o iskupljenju.
Stoga je zabavno što su protivnici glavne protagonistkinje u „Rebel Moon“ i žetelaca iz njene idilične zajednice upravo vojnici zle imperije oblikovani (kao i u „Star Wars“) da nedvosmisleno asociraju na naciste. (Ko je gledao „Schindler’s List“, neće moći da se odupre utisku da je glavni antagonist u filmu „Rebel Moon“, komandant imperijalnih kosmičkih jedinica, nenamerna parodijska kopija oficira SS-a Amona Götha, koga jezivo ubedljivo igra izvanredni Ralph Fiennes). Što nas dovodi do još jednog mogućeg izvora užitka u gledanju filma: gledalac se ne mora stideti svojih konzervativnih, antimodernističkih i antiintelektualističkih uverenja i bez ograda se može identifikovati s protagonistima priče i nosiocima ideje o krvi i tlu, a da nijednog trenutka ne dođe u opasnosti da bude stigmatizovan kao pristalica nacizma, jer nacisti su (uvek) oni zli i, naravno, imperijalni drugi. (Slično obrtanje perspektiva i izvrtanja naglavce imamo i u „300“ sa Kserksom i njegovim Persijancima.)
Internacionalna alijansa kvazikonzervativaca a zapravo retrogradnih (umalo da napišem retardiranih) revolucionara dobila je tako u polju popularne kulture još jednu priču iza koje se može sakriti i kojom istovremeno nesmetano može širiti krugove svojih pristalica. Kao drugde u svetu, „Rebel Moon“ je očekivano brzo postao najgledaniji Netflixov film i u „novogodišnjoj“ Srbiji.
Peščanik.net, 02.01.2024.
Snyderov kvazipobunjenički „Rebel Moon“
6
1
02.01.2024
Reklo bi se da je novi film Zacka Snydera tako loš, da se kritičari čak ne trude ni da budu duhoviti kada pišu o njemu. To otprilike izgleda ovako – Snayderov „Rebel Moon“ je spoj „Star Wars“ i „Sedam samuraja“/“Sedam veličanstvenih“ (od kritičara do kritičara stoji jedan ili drugi film, meni se pak čini da je referenca na western ipak bolja, iako je američki film svojevrsni remake japanskog), vizuelno nije tako loš (ima ih koji kažu i da je impresivan), scene borbe su s manje-više dobrom koreografijom i fino su snimljene (što ne čudi od Snydera), ali karakteri i priča se nimalo ne drže, da je sve zajedno gotovo negledljivo, pogotovo čitavih dva sata i deset minuta, koliko film traje. Tek jedan kritičar dosetio se da kaže da je film u stvari zabavan, pod uslovom da se gleda kao nenamerna parodija (kritičar će reći – „pun je nehotičnog ironičnog kiča“) na čitav žanr takozvanih space opera.
Nema se šta dodati ili oduzeti tim kritikama. Priča zaista jeste očajna. Karakteri su krajnje neuverljivi i nijednom crtom ne izlaze iz žanrovskih šablona (što nije neminovno mana, samo se ovde baš tako pokazuje). A glavna junakinja nije samo nakrivo postavljena u scenariju nego je i glumica Sofia Boutella igra poprilično slabo. Izuzev u scenama tuče i borbe, kada rade glumičino plesačko iskustvo i veština. Ali, uprkos svemu tome, film je najgledaniji na Netflixu u proteklih desetak dana, pa se lako može ispostaviti da je ta platforma........
© Peščanik
visit website
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Gideon Levy
Belen Fernandez
Andrew Mitrovica
Mort Laitner
Rami G Khouri
Nikkei Editorial
Ali Fathollah-Nejad
