Osim što je skaredno da vlast, koja baš nimalo ne poštuje važeći ustav republike, tako pompezno proslavlja donošenje ustava kneževine – celo to paradiranje slobodarstvom je bilo samo prepev onog Đoletovog „al’ se nekad dobro jelo baš“. Jeste, imali smo ustav i on je bio revolucionaran za to doba, ali da se divimo negdašnjem Sretenjskom dok gazimo ovdašnji Mitrovdanski, da ga hvalimo zbog odredbe o ljudskim pravima koja se danas rutinski krše i da umno zborimo o tadašnjoj podeli na tri grane vlasti a da je ona sada u rukama čoveka koji je bezumno zloupotrebljava, to je skoro pa sadistički. A puštanje „svečanog govora“ predsednika Srbije preko uličnog razglasa i puštanje premijerke da drži „svečanu besedu“ (čuj, besedu!) – e, to je već čist sadizam.

Glavni maneken neustavnosti – onaj koji nam svakodnevno demonstrira da Srbija to sam ja, Parlament sam takođe ja, Sud sam, za promenu, opet ja, a i Vlada sam isto ja – od svih odredaba Ustava navodno poštuje samo preambulu. Preambulu koja po sebi nije pravnoobavezujuća i koja je nešto kao literarni predložak za pravno štivo, opšta naznaka pravaca, modernim rečnikom: trejler za ono o čemu će biti reči. A ko za inat, Kosovo iz te iste preambule je samo dva dana posle nas proslavilo svoj Dan državnosti.

Šteta samo što slobodarski duh Sretenjskog ustava nije istovremeno i duh iz boce pa da ispuni predsedniku Srbije želju da ne mora više da robuje istraživanjima javnog mnjenja. Ovako je opet morao da ide na režimsku televiziju da objasni ono što režimski gledaoci nisu mogli da vide – da nije, kao sav normalan svet, aplauzom odao poštu mučki preminulom ruskom opozicionaru. Neće njemu niko (osim možda Kremlja?) da određuje kako da se ponaša, odbrusio je kameri. Istoj onoj ili nekoj drugoj koja ga je snimala dok je pričao kako će imati sastanak sa američkom „dubokom državom“ (njegove reči) i „ljudima koji odlučuju o sudbini Srbije“ (takođe njegove reči). A i Srbiji će (čitaj: njemu) položaj biti otežan posle smrti Navaljnog (Nevaljalnog na ruskom, ovo sam izmislila).

Pa gde nesta onoliko pominjani suverenitet iz Sretenjskog ustava kad duboka država soli plitku pamet? Šta, ruska duboka država brani da se aplaudira a američka („CIA, snajka, CIA“) traži izručenje terorista iz Banjske (dobro, nije CIA, to je tražila senatorka)? Pa jesu li svi oni čuli za Sretenjski ustav? A za preambulu Mitrovdanskog?

Tako je, dan državnosti dođe i prođe. Nastavljaju se dani održavnosti, vlast sada ima preča posla. Da se održi na vlasti.

Peščanik.net, 19.02.2024.