Ako je neko radio Mileva, kako je premijerka u tehničkom mandatu nazvala poslanike evropskog parlamenta, onda je to ona. Ko šta radi, ona prenosi šta je rekao njen „šef“, kako neprikladno i protivustavno naziva predsednika Srbije.

I ne zna se šta gore zvuči, kad to čini učenim (u njenom slučaju više priučenim) jezikom ili kad se izražava „narodski“ kako nam odnedavno učestalo naglašava da radi. (Osim ukoliko „podguzne muve“, kako je častila opoziciju, nije latinski naziv za neki rod muva, kao na primer konjska muva iz reda diptera koja nastaje spajanjem konja i muve, nešto kao čeri paradajz kako nam je svojevremeno objasnio predsednik Srbije.)

Jedina veća radio Mileva od nje je njen šef koji samo to i radi – prepričava bez svedoka. Te francuski predsednik ga vodio u budoar, te onaj opozicionar pobegao sve nogicama u dupe, te frau kancelarka mu se divi do imbecilnosti, te je petoricu razbacao na buljuke… Ali premijerka za njega nikada ne bi rekla da je tračara, sokačara, mahaluša i to ne samo zato što su ti izrazi rodno nepravedni jer podrazumevaju, kao uostalom i radio Mileva, da je prenošenje abrova ženski posao. Iz istog razloga rodne nekorektnosti ne bi za njega rekla ni da je trčimočka, takođe narodski izraz za osobu koja toliko žuri od kuće do kuće (ili u moderno doba od televizije do televizije) da trči i usput moča (urinira).

No, ma koliko da su se trčimočka i radio Mileva trudili da omalovaže zaključak evropskog parlamenta („mogu oni to mačku o rep“, „rezolucije dođu i prođu“) i ljude koji su skupili i dostavili dokaze („kvislinzi“, „prodali suverenitet Srbije“), devet puta više poslanika (među njima i iz „sestrinskih“ partija) glasalo je za to da ovdašnja vlast dobije packe zbog izbornih zlodela (mada su na javnom servisu i to glasanje pokrali).

Dan pre te odluke je nemački ministar odbrane takođe podlegao ogovaranju (digitalnim rečnikom kazano: fundamentalnoj informatici) pa nam je, doduše u prisustvu predsednika Srbije, preneo da je ovaj spreman da uvaži preporuke evropskog parlamenta (koje u donetoj rezoluciji bogami zvuče kao pretnje), dok je sam predsednik Srbije u odgovoru spustio loptu i rekao da su izbori bili samo „veoma fer i veoma pošteni“ (ništa najčistiji i najslobodniji u istoriji?). Nemački ministar je ofirao i da će sve dogovoreno sa Kosovom biti primenjeno, a slučaj Banjska potpuno istražen.

Preko pravih medija, a ne radio Mileva i ostalih nacionalnih emitera, saznali smo i da će Evropska unija odmah započeti reviziju finansijskih sredstava koja se dodeljuju Srbiji. Srećom, ovdašnje trčimočke su se već prebacile na vesti iz sveta i krenule da prenose kako je predsednik Srbije izvojevao još jednu pobedu u Ujedinjenim nacijama kad je svima u brk skresao šta se radi Srbima na Kosovu. I kako je predsedavajuća bila zla pa nije prekršila protokol i nije dozvolila da se sednica Saveta za bezbednost pretvori u Ćirilicu, sa sve kineskom tablom i crtanjem hibridnog rata po njoj. Jao, šta nam rade.

Peščanik.net, 12.02.2024.