Da se neko u Beogradu pre tridesetak godina skinuo u kupaće gaće 19. januara, natukao šajkaču na glavu i zaplivao u Savi, pravdajući to poistovećenjem sa Hristom na Bogojavljenje, svi bi ga smatrali budalom, a zimski plivač bi svakako bio priveden i stavljen pod nadzor. Međutim, ove klimatski izmenjene zime 2024. godine, došlo je do prave eksplozije takmičenja u plivanju za časni krst. Ne samo da je prevaziđeno plivanje na Adi Ciganliji, gde svoje snage 27 godina odmeravaju policajci, žandarmi i gardisti, već se nametnulo kao važna patriotska disciplina koja dosta govori o simbiozi crkve i države. U ovoj novoj praksi teško je pronaći religiozni smisao, već isključivo ideološko-propagandnu funkciju, koja opet nema nikakve veze sa Bogojavljenjem. O tome će teolozi svakako imati šta da kažu kada se jednog dana budu pozabavili ovim fenomenom.
Za poslednjih četvrt veka, ovaj novokomponovani običaj je dosegao status „žive tradicije“, što ga je naposletku uvrstilo u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa, koji vodi Ministarstvo kulture. Dakle, pored starih zanata, saračkog i ćurčijskog, te sviranja na tamburici, starih vezova i Belih poklada – plivanje za časni krst postalo je „šesti element živog nasleđa“. Odluka o tome doneta je krajem decembra 2023, kada je Nacionalni komitet za nematerijalnu kulturu zasedao u resornom ministarstvu. Na koncu se ustanovilo da je plivanje za časni krst staro koliko i sviranje na tamburici ili kožarski zanat, ako ne i starije. Time je još jedna izmišljena tradicija postala važno identitetsko obeležje. Zapravo, plivanje za časni krst jedan je od elemenata konstruisanja nacije: datira iz Miloševićevog doba, razvilo se do visokog državnog ranga krajem Tadićeve vlasti 2012. (ministar policije Dačić i general Dikić na Adi Ciganliji), da bi se pod Vučićem nametnulo kao nacionalni simbol i politički ritual za demarkaciju srpskog sveta.
Dva ministarstva, unutrašnjih poslova i odbrane, posebno su vezana za uspostavljanje ove tradicije. Nakon dvehiljadite, predstavnici ovih resora pronašli su važno mesto u crkvenim obredima: litijama, prenošenju moštiju (npr. Nikolaja Velimirovića), ali pre svega u plivanju za časni krst, što je trebalo da u javnosti pokaže odvažnost i spremnost pripadnika vojske i policije da se u ledenoj vodi istaknu u takmičarskoj disciplini plivanja. Ruta je relativno kratka – svega 33 metra što je opet u vezi sa godinama Hristovog života – ali proklamovani cilj, stizanje do potopljenog krsta, predstavlja disciplinu u kojoj se Hrist nikada nije ogledao. Ispada da je Hrist jurio ka svom krstu, kako mu ga niko drugi ne bi preoteo jer šta bi posle radio bez njega; propalo bi sve i cela mesijanska uloga ostala bi bez smisla. Ovako, neophodnu forzu ovom kvazireligioznom običaju dala je vojska, a kada je već sve tako oblikovano, stigla je i politika, koja je u tome, bez imalo imaginativnosti, prepoznala nešto autentično srpsko. Naime, Rusi se samo potope u ledenu vodu tri puta i beže u tople prostorije, Grci takođe, ali kod Srba ima svega – ledene vode, takmičarskog plivanja, vike i dreke, masovke, spektakla – svega što je neophodno za dobru propagandu.
Ove godine prisustvovali smo medijskom izveštavanju sa svih strana srpskog sveta gde se ova „živa tradicija“ odomaćila. Najpre su se tome pridružile periferne beogradske opštine kao što su Surčin i Grocka, gde se raspisivao konkurs za plivače, dok su ostale opštine po Srbiji i Vojvodini, već prema svojim mogućnostima, prilagodile ovaj običaj svojim lokalnim prilikama. U Zrenjaninu se plivalo iako voda iz slavine još uvek ima svojstvo gorenja. Poznato je da se u Jagodini ova manifestacija izvodi 22. put u Bagrdanskom jezeru i to pod pokroviteljstvom Skupštine grada. To znači da je prvi put manifestacija održana neposredno pre dolaska na vlast Dragana Markovića Palme koji je oberučke prihvatio ovu demokratsku tekovinu. Novina u ovom, kao i u mnogim drugim gradovima, predstavlja uvođenje sve mlađih kategorija plivača, pre svega dece između 7 i 16 godina, pa čak i beba. Ne znam šta na ovo kažu članovi Odbora za prava deteta u Skupštini Srbije – njih ukupno pedeset, zatim Zaštitnik građana Zoran Pašalić, kao i ministarka zdravlja dr Danica Grujičić, ili recimo premijerka Brnabić. Verujem da svi oni uživaju u bacanju dece u ledenu vodu, jer se veruje da je zdrava i lekovita, i da „spira grehe“. Iako je tobože zabranjeno da u ovoj manifestaciji učestvuju mlađi od osamnaest godina, to se pravilo nigde ne poštuje. A i zašto bi se poštovalo kada cilj ove manifestacije nije nikakvo bogojavljensko osećanje pogruženosti, već pre svega manifestacija junačkoga zdravlja i političkog prkosa, kako muškog tako i ženskog. Stoga je odnedavno uvedena i ženska selekcija u kojoj učestvuju uglavnom mlađe tinejdžerke.
Plivanje za časni krst je ove godine po drugi put izvedeno podno hacijende Vučićevog poverenika za Banjsku – Milana Radoičića. Iako se SPC ogradila od ove egzibicije, Kancelarija za Kosovo i Metohiju – nije. Zajedno sa Opštinom Zvečan upriličila je do sada neviđenu masovku na Gazivodama, gde je za pobednika bio obezbeđen zlatnik, Dečansko vino, kao i novčani iznos nepoznat javnosti. Svakako je ova politička manifestacija bila važna Vučićevom režimu, i to pre svega za unutrašnje potrebe. Inače, Kosovo je postalo strukturni element plivanja za časni krst u Beogradu na vodi. Naime, plivalo se kod Sava promenade i to uz prisustvo KUD-ova iz Kosovske Mitrovice i Zvečana. Takođe, u Beogradu je implementirana i nova zakletva, nešto nalik na polaganje vojne obaveze, ali u crkvenom desetercu: Zaplivaćemo u čast Srbije/ Kosova i Krsta… Društvenim mrežama kruži video na kome je zabeleženo polaganje plivačke obaveze u Zemunu. Na snimku se vidi masa plivača u kupaćim gaćama kako pogruženo kleče sa podignutom desnicom i spojena tri prsta. Zaklinju se da će zaplivati kroz smetove, zimu i vetar u čast SPC-a, da ispune pravdu svaku… Ova zakletva u tematskom smislu donosi novinu, jer dok se u himni Jedinice, koju je ispevao akademik Ljubomir Simović, „letelo na Kosovo ravno“, neimenovani narodni genije sada pokreće plivačku kampanju ka Kosovu. Time je patriotsko-rodoljubiva formacija dobila karakteristike dobrog bornog vozila amfibije. Ništa ne može da zaustavi novi srpski pravoslavni brend – plivanje za časni krst.
Tome u prilog ide i ekspanzija ove manifestacije u Republici Srpskoj, koja je prihvatila „vekovnu tradiciju“, tako što je organizovala prvo plivanje na Palama. Isto se dogodilo u Prijedoru, Banjaluci, Laktašima i mnogim drugim gradovima. Crna Gora se proslavila ove godine spektakularnim skokom pivskog sveštenika u jezero, u mantiji i sa jevanđeljem. Nakon plivanja, neizbežne su šajkače sa kokardama, kao i bakljada, koja se u „srpskim zemljama“ praktikuje od 2012. i mogla bi uskoro da zasluži svoje mesto u Nacionalnom registru nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Peščanik.net, 22.01.2024.
Šesti element
10
0
22.01.2024
Da se neko u Beogradu pre tridesetak godina skinuo u kupaće gaće 19. januara, natukao šajkaču na glavu i zaplivao u Savi, pravdajući to poistovećenjem sa Hristom na Bogojavljenje, svi bi ga smatrali budalom, a zimski plivač bi svakako bio priveden i stavljen pod nadzor. Međutim, ove klimatski izmenjene zime 2024. godine, došlo je do prave eksplozije takmičenja u plivanju za časni krst. Ne samo da je prevaziđeno plivanje na Adi Ciganliji, gde svoje snage 27 godina odmeravaju policajci, žandarmi i gardisti, već se nametnulo kao važna patriotska disciplina koja dosta govori o simbiozi crkve i države. U ovoj novoj praksi teško je pronaći religiozni smisao, već isključivo ideološko-propagandnu funkciju, koja opet nema nikakve veze sa Bogojavljenjem. O tome će teolozi svakako imati šta da kažu kada se jednog dana budu pozabavili ovim fenomenom.
Za poslednjih četvrt veka, ovaj novokomponovani običaj je dosegao status „žive tradicije“, što ga je naposletku uvrstilo u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa, koji vodi Ministarstvo kulture. Dakle, pored starih zanata, saračkog i ćurčijskog, te sviranja na tamburici, starih vezova i Belih poklada – plivanje za časni krst postalo je „šesti element živog nasleđa“. Odluka o tome doneta je krajem decembra 2023, kada je Nacionalni komitet za nematerijalnu kulturu zasedao u resornom ministarstvu. Na koncu se ustanovilo da je plivanje za časni krst staro koliko i sviranje na tamburici ili kožarski zanat, ako ne i starije. Time je još jedna izmišljena tradicija postala važno identitetsko obeležje. Zapravo, plivanje za časni krst jedan je od elemenata konstruisanja nacije: datira iz Miloševićevog doba, razvilo se do visokog državnog ranga krajem Tadićeve........
© Peščanik
visit website
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Gideon Levy
Belen Fernandez
Andrew Mitrovica
Mort Laitner
Nikkei Editorial
Rami G Khouri
Ali Fathollah-Nejad
