Nije ovo bilo prvi put. Vučić je posetio besmrtnike u SANU pre pet godina, na 177. godišnjicu od njenog osnivanja. Tada se bivši predsednik SANU Vladimir Kostić dvoumio da li da se ponovo kandiduje, a Vučić je došao da konsoliduje situaciju i trasira put srpskog jedinstva. Ipak, bivši predsednik Akademije je nedavno potpisao ProGlas i to podrobno obrazložio u NIN-u, dok je aktuelni predsednik Srbije pustio glas iz grla sa govornice na dan obeležavanja 182. godišnjice SANU, među „sveštenicima u hramu nauke i umetnosti“.
Dok je dan ranije na otvaranje stadiona u Zaječaru, Leskovcu i Loznici vodio sa sobom stručnjake za Srpski svet i sport – Milorada Dodika i Dragana Džajića – u SANU je poveo cvet naprednjačke duhovnosti – ministarku kulture Maju Gojković i patrijarha Porfirija. Tom prilikom je Vučić podelio šarene balone, odaslao pohvale „sveštenicima nauke“ i održao govor o tome kakva će njegova politika biti u postizbornom periodu. Naravno, nije Vučić precizirao da će to biti posle 17. decembra, već se zgodno nadovezao na pomen izbora u SANU, a onda je degažirao loptu ka 2024, odnosno ka vremenu koje dolazi nakon izbora. Dakako, ne ovih domaćih izbora, koji njega uopšte ne interesuju, pa im ne posvećuje nimalo pažnje, već nakon onih predsedničkih i svetskih, koji se njega najviše tiču: pre svega izbora u Tajvanu (zakazani za 13. januar), potom izbora u Rusiji (17. mart), kao i izbora u Ukrajini (31. mart) i SAD (5. novembra). Logično je da se predsednik jedne zemlje kakva je Srbija interesuje za predsedničke izbore u drugim zemljama, naročito ako se radi o velikim silama, odnosno onima koje su u ratu, što utiče na sudbinu sveta, posebno Evrope. Neko ko ne poznaje Vučića, mogao bi da zaključi kako se čovek bavi isključivo svojim predsedničkim brigama, daleko od prizemnih problema kao što su parlamentarni i lokalni izbori u zemlji.
Vučić je juče obećao nastup reprezentacije zaječarskoj deci na tamošnjem stadionu (grehota je da zvrji prazan!), a danas akademicima ozbiljna novčana ulaganja u nauku. Kada više nema Vladimira Kostića na čelu Akademije, moguće je govoriti o bezobalnim problemima srpstva na tobože učen način. Zato je predsednik spremio prigodan govor koji bi se mogao nasloviti O genijalnosti i trgovini vremenom, koji sažima sva predizborna obećanja koja je davao poslednjih dvadesetak dana, kao jedini akter i sadržaj kampanje „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane!“ Dakle, on je jedini garant pogona koji pokreće Srbiju. Ukoliko ga birači iznevere, odlazi sve do đavola. Odlazi i Akademija, želeo bi da naglasi Vučić. I to baš sada kada se kasa predizborno otvara za potrebe akademika i intelektualaca. (Dok se za poštare i poljoprivrednike zatvara!) Ne treba to smetnuti s uma. On zna da nema boljeg mesta da se pozove na predizborno jedinstvo od govornice u SANU, koja ne obeležava nikakvu okruglu godišnjicu, niti bilo kakav iskorak u nauci koji je ostvaren za poslednjih 11 godina. Uostalom, ni Vučićev SNS nema čime da se pohvali u tom periodu, ali to nije ni bitno, važno je ono što dolazi: izbori 17. decembra!
Novi predsednik SANU akademik Zoran Knežević, astronom koji se bavi proučavanjem kretanja malih nebeskih tela, ne snalazi se dobro kada u njegovu orbitu uleti ogromno političko telo koje neprestano menja logiku svog kretanja. Zato on glasno meditira o neophodnoj meri konzervativnosti koje bi Akademija morala da se pridržava prilikom usaglašavanja sa savremenošću. Vučić ipak želi da malo požuri, pa započinje svoj govor in medias res, citirajući Teslu o dolasku Velikog duha otkrića. Vizionar kao što je Vučić mora imati govor koji prigodno zaziva muzu nauke, a onda meandrira između pojedinih akademika: odjekuju imena Milankovića (SPC nikada nije prihvatila njegovu korekciju Julijanskog kalendara!), Handkea, Ekmečića (vlast je oberučke prihvatila njegov koncept Srpskog sveta!), Andrića, Solženjicina, Mendeljejeva, Pupina, Pavića sve do Bećkovića i Dušana Kovačevića. Poslednju dvojicu posebno izdvaja „jer su nas počastili svojim duhovitostima koje zna celo srpstvo“. Nije pomenuo da neke ozbiljnosti Matije Bećkovića i te kako znaju stanovnici bivše Jugoslavije, iz vremena kada ih je on sa ostalim besmrtnicima SANU širio pod egidom akademika Dobrice Ćosića.
Ono u čemu se predsednik Srbije i predsednik SANU uglavnom slažu tiče se postizbornog perioda. Jedan u tome vidi neprilike, drugi izazove. Tačka preseka je Kosovo i Metohija. Nije prvi put da se oba predsednika zamisle nad tim problemom. Kada je SANU poslednji put izašla sa svojim naučnim nalazima o Kosovu, došlo je do ozbiljnih tektonskih pomeranja u regionu. Vučić danas zastupa isto stanovište o „svakoj vrstu ugroženosti naroda na Kosovu i Metohiji, u Republici Srpskoj ali i u mnogim drugim delovima regiona“. Razume se, ukoliko je predsednikov plan za očuvanje mira nedavno demonstriran u Manastiru Banjska na Kosovu, onda imamo ozbiljan razlog da se zabrinemo za postizborni period. Ovakav stav priziva izjave bivšeg predsednika SANU Vladimira Kostića, koji je nedavno ukazao na opasnosti autoritarnog režima koji operiše diktaturom straha i spina, pri čemu se kao jedini izlaz nameće prihvatanje spasioca. Na taj način je oblikovana kampanja „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane!“ Savremeni svet obeležen je „dodvoravanjem i sticanjem lajkova“, upozorava Vučić uznemirene akademike, „a kompromis je postao odvratna reč“. Dakle, u onome što dolazi neće biti kompromisa, poručuje predsednik ali će biti skrivanja pod kamenom, mimikrije, laži i kupovine vremena. To je taktika koju je on koristio sve vreme svoje vladavine od 2012. do danas. Pritom, nije rešeno nijedno važno pitanje u zemlji, nijedna privatizacija nije rasvetljena, ništa nije učinjeno na normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Naposletku, vođen je jednodnevni rat u Banjskoj. Poginulo je četvoro ljudi. Ali Vučić ima čime da se pohvali u hramu besmrtnika: uprkos svemu, napravljen je „prvi film o Jasenovcu“. Predrag Gaga Antonijević je budući kandidat za dopisnog člana Akademije, posredno predlaže Vučić, namećući svoj model kulture i znanja. On je skroman u tom velikom hramu, ali njegov ton je ucenjivački: podržite moju kupovinu vremena i moju jasenovačku politiku a ja ću vam štedro uzvratiti! Nemojte ići putevima bivšeg predsednika Kostića, već za astronomom Kneževićem, koji ostaje zbunjen Vučićevom besedom. Ovakav nastup predsednika Srbije u SANU bio je zapravo njegov odgovor na kampanju ProGlas, koju je podržao akademik Kostić.
Ne postoji bolje mesto za Vučićevu antiProGlas intervenciju od Svečane sale Akademije, dok akademik Kostić prima Medalju SANU. Dogodine bi tu mogao da se nađe neko iz Vučićevog okruženja, možda Kecmanović Stariji kao nosilac medalje za političko spinovanje ili Milorad Dodik kao poznavalac mehanike vlasti. Takav preokret bio bi moguć i verovatan u svetu besmrtnika.
Peščanik.net, 21.11.2023.
Srodni link: Dejan Ilić – Skup u SANU: mistik do mistika
Rasanjivanje akademika
6
0
21.11.2023
Nije ovo bilo prvi put. Vučić je posetio besmrtnike u SANU pre pet godina, na 177. godišnjicu od njenog osnivanja. Tada se bivši predsednik SANU Vladimir Kostić dvoumio da li da se ponovo kandiduje, a Vučić je došao da konsoliduje situaciju i trasira put srpskog jedinstva. Ipak, bivši predsednik Akademije je nedavno potpisao ProGlas i to podrobno obrazložio u NIN-u, dok je aktuelni predsednik Srbije pustio glas iz grla sa govornice na dan obeležavanja 182. godišnjice SANU, među „sveštenicima u hramu nauke i umetnosti“.
Dok je dan ranije na otvaranje stadiona u Zaječaru, Leskovcu i Loznici vodio sa sobom stručnjake za Srpski svet i sport – Milorada Dodika i Dragana Džajića – u SANU je poveo cvet naprednjačke duhovnosti – ministarku kulture Maju Gojković i patrijarha Porfirija. Tom prilikom je Vučić podelio šarene balone, odaslao pohvale „sveštenicima nauke“ i održao govor o tome kakva će njegova politika biti u postizbornom periodu. Naravno, nije Vučić precizirao da će to biti posle 17. decembra, već se zgodno nadovezao na pomen izbora u SANU, a onda je degažirao loptu ka 2024, odnosno ka vremenu koje dolazi nakon izbora. Dakako, ne ovih domaćih izbora, koji njega uopšte ne interesuju, pa im ne posvećuje nimalo pažnje, već nakon onih predsedničkih i svetskih, koji se njega najviše tiču: pre svega izbora u Tajvanu (zakazani za 13. januar), potom izbora u Rusiji (17. mart), kao i izbora u Ukrajini (31. mart) i SAD (5. novembra). Logično je da se predsednik jedne zemlje kakva je Srbija interesuje za predsedničke izbore u drugim zemljama, naročito ako se radi o velikim silama, odnosno onima koje su u ratu, što utiče na sudbinu sveta, posebno Evrope. Neko ko ne poznaje Vučića, mogao bi da zaključi........
© Peščanik
visit website
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Gideon Levy
Belen Fernandez
Andrew Mitrovica
Mort Laitner
Nikkei Editorial
Rami G Khouri
Ali Fathollah-Nejad
