Postaje jasno da je ključni igrač ovih izbora – policija. Ona je „dobila“ izbore za vladajuću stranku, i to tako što je sastavljala netačne biračke spiskove i odbila da odjavi prebivališta izbornim fantomima. Policija nije htela da saopšti precizne podatke o tome koliko ljudi je prijavilo prebivalište u Beogradu neposredno pred izbore. Policija nije prstom mrdnula u slučaju ispitivanja sastavljanja falsifikovanih izjava podrške birača izbornim listama. Policija nije htela (ili smela?) da uđe u prostorije Arene i utvrdi ko je organizovao nesvakidašnju ekskurziju birača u glavni grad. Policija u civilu dežurala je ispred više biračkih mesta. Policija u civilu je izigravala nasilnike na protestu (neki su tako dobili i batine). Policija je pod punom opremom zaposela Skupštinu Grada, dok je kao uljeza tretirala člana Privremenog organa Grada Beograda Vladimira Obradovića i okupljene građane. Naposletku, policija je jurila smrznute mirne demonstrante po sporednim beogradskim ulicama kako bi predsednik mogao da kaže: razbežali su se kao zečevi.
One koji su u nedelju oko 21:15 maskirani došli da prave probleme, policija – sva je prilika – nije dirala. Oni su mogli mirno da se vrate svojim kućama.
Drugi ključni igrač ovih izbora je tužilaštvo. Dok se kriminalne radnje policije sastoje u balansiranom odnosu činjenja i nečinjenja, tužilaštvo je više briljiralo u potonjem. Ova institucija je na predizborne mahinacije reagovala „formiranjem predmeta“, odnosno dodeljivanjem broja i otvaranjem omota spisa u koje se smeštaju krivične prijave koje su im stigle od građana. Da mogu da ih spale, to bi rado učinili, ali srećom postoji i dovoljno dobra alternativa: formiranje predmeta koje prati čvrsta rešenost da se ne postupa.
Iako je na izborni dan više tužilaca u Beogradu bilo dežurno, nije poznato da je ijedan izašao na teren i utvrdio činjenice koje su bile dostupne isključivo tog dana – pre svega kada je reč o kupovini glasova, organizovanom dovođenju birača na biračka mesta, podeli ličnih karata i popunjavanju glasačkih listića ispred biračkih mesta. Za svoj posao bila su nezainteresovana osnovna javna tužilaštva, a još više tužilaštvo za organizovani kriminal. Jedino zainteresovano za „slučaj izbori“ bilo je Više javno tužilaštvo koje se, iako nenadležno, javnosti obratilo šest dana kasnije sa obaveštenjem – da su niža tužilaštva formirala nekoliko predmeta, te da od policije (!) očekuju pomoć u rasvetljavanju onoga što tretiraju kao pojedinačne izborne incidente. Uporedimo postizbornu reakciju posle šest dana i šest noći sa onom nakon potonuća splava simboličnog naziva Kartel. Tužilaštvo je tada reagovalo u roku od nekoliko sati jer, naravno, splavovi su važniji od volje građana.
Tužioci nisu bili na ulici na izborni dan, ali zato znamo gde su bili juče – na sastanku Saveta za nacionalnu bezbednost. Iako nisu članovi ovog organa, troje visokopozicioniranih tužilaca – Zagorka Dolovac, Nenad Stefanović i Mladen Nenadić – zadovoljno su okružili predsednika Republike. Šta troje tužilaca radi tamo? Izgleda da nude svoje dobre usluge predsedniku. On pak želi javnu potvrdu da su tužioci i dalje uz njega, da su odani.
Sa takvom policijom i tužilaštvom, predsednik može da se oseća sigurno, makar od golorukih građana. Samo dan pre sastanka Saveta, policija je uhapsila, a tužilaštvo je za rušenje ustavnog poretka optužilo nekoliko studenata. Troje tužilaca se smejuljilo za predsednikovim velikim stolom, umesto da se rastrče da ispitaju ko je, na koji način i po čijem nalogu izbore pretvorio u policijsku, a ne građansku delatnost.
To je, vidimo iz priloženog, učinio predsednik države, stvarni spiritus movens urušavanja ustavnog poretka. On je sada i zvanično policiju i tužilaštvo unapredio u sopstvenu pretorijansku gardu. Teški su prethodni dani ne zbog neželjenog rezultata izbora, već zbog činjenice da živimo u policijskoj državi i da to više nije nikakva tajna.
Zato neverovatno licemerno zvuče policajci koji liju suze nad razbijenim prozorima. Na istoj talasnoj dužini je i doskorašnji gradonačelnik Beograda koji uzdiše za (navodno) oštećenim nameštajem iz 19. veka u Skupštini Grada.
Zaboravio je presaldumljeni Šapić neke lekcije iz škole. Srpska demokratija, a koju danas građani jedini brane na ulici, takođe je nastala u 19. veku, kao i taj nameštaj. Samo – slomljene stolice i stolovi se lako popravljaju, dok popravka slomljene demokratije ide znatno sporije.
Vučići, šapići i slični izgleda da su i dalje nesvesni kako će ih istorija pamtiti – kao ljude koji građane porede sa sitnim glodarima, a građansku želju za pravdom nazivaju nasiljem. Jer ako je građanski bunt u današnje vreme nasilje – kako se zove poziv 192 koji osigurava opstajanje na vlasti?
Peščanik.net, 26.12.2023.
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Gideon Levy
Belen Fernandez
Andrew Mitrovica
Mort Laitner
Nikkei Editorial
Ali Fathollah-Nejad
Rami G Khouri
visit website
